Hoće li realizacija plana izgradnje stambeno poslovnog prostora na vodozahvatu Makiško polje ugroziti snabdevanje Beograda vodom i životnu sredinu? Zašto se plan usvaja po ubrzanom postupku? Zašto nije dozvoljeno prisustvo javnosti na sednicama gradske komisije? Sve su to pitanja bez odgovora čelnika grada Beograda.
Gradske vlasti još od 2013. planiraju da na 700 hektara zaštićene higijensko-sanitarne zone na Makiškom polju dozvole gradnju 4,5 miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora. Kako danas stvari stoje, gradnja bi mogla da počne sledeće godine. Deo stručne javnosti upozorava, da ako počne stambena gradnja u blizini reni bunara.
„Ono što je taj vodozahvat koji je tamo, je pod velikim pritiskom u ovom trenutku. Zamislite kada se izgradi jako veliki broj kvadrata tamo, kakva će tek situacija biti u budućnosti sa snabdevanjem Beograda“, upozorio je Dobrica Veselinović iz „Ne davimo Beograd“.
Smatramo da je ovo neodgovorno sa aspekta budućnosti i vodosnabdevanja i svega ostalog u gradu, dodao je on.
Prema rečima urbaniste Božene Stojić, ta studija je rađena 2013.
„I sam elaborat o granicama, o zonama sanitarne zaštite vodoizvorišta je donet i usvojen, iako je stručna komisija tada 2013-2014. odbila tu studiju. I odjednom je na osnovu te studije elaborata doneta odluka da to više nije druga nego treća zona zaštite. To što je zamenjena zona zaštite ne znači da se faktičko stanje na terenu promenilo, faktičko stanje jeste da je to druga zona zaštite vodoizvorišta“, rekla je Stojić.
Ono što je postalo manir gradskih vlasti, desilo se i u slučaju plana detaljne regulacije Makiškog polja. Građanima nije bilo omogućeno da učestvuju u javnoj raspravi, već samo da predaju primedbe koje su mahom odbijene.
„Mi nismo dobili pristup javnoj sednici Komisije za planove i nije usledila široka debata građana Beograda šta treba u budućnosti na tom području da se javi. Problem sa planom je što on nije uzeo u obzir različite ekonomske i demografske uslove, kao i zaštitu životne sredine jer je to od ključnog značaja za naredni period“, kaže Dobrica Veselinović.
Smatra da su oni želeli da na brzinu, pred Novu godinu, provuku i ovaj plan, iako je bio taj skandal na javnoj raspravi da građani nisu mogli da učestvuju koja se desila pre nekoliko nedelja.
„Znači, on je na nekakvom ultra brzom režimu jer je to potrebno investitorima kako bi što pre počeli da grade“, istakao je Veselinović.
Stojić smatra da se mi, kao društvo, nismo ni u jednom trenutku dogovorili i to je ono što je nama potrebno da mi zapravo želimo da na području vodoizvorišta nikne jedan tako veliki stambeno poslovni kompleks.
„Ceo proces izrade ovog plana je negde označen i obojen ustvari isključivanjem građana, s tim nekim hitnim postupcima, dakle da se što pre taj plan usvoji“, ističe Stojić.
Pored građana koje gradski oci nisu pitali za mišljenje, a s obzirom na sastav odbornika u Skupštini grada Beograda, ruku protiv na sednici stručne komisije koja je zakazana za sutra, neće imati ko da digne.
Ceo prilog u emisiji „Među nama“ TV Nova S novinara Đure Svilara možete pogledati ovde:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar