"Ne pravim veliku Srbiju, nisam pucao na Sarajevo, nemam pravo kao predsednik države da kažem da je u Jasenovcu bio genocid, to bi značilo narednih 100 godina loših odnosa sa Hrvatima". To se neke od rečenica koje je izgovorio predsednik Srbije u intervjuu na bosanskoj Face TV. S obzirom na istoriju aktivnosti Aleksandra Vučića devedesetih, region se pita - može li mu se verovati?
Autor: Đuro Svilar
Ovako je bilo devedesetih.
„Pa vi bombardujte, ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana, pa da vidimo sme li međunarodna zajednica ili bilo ko drugi da udari na srpske položaje“, rekao je svojevremeno Aleksandar Vučić.
Ovako je danas.
„I u ovom poslednjem ratu ja nisam spalio ničiju kuću, a naše su kuće sve spaljene“
„A jeste pucali na Sarajevo?“
„Ne, nisam to ste me već pitali“.
Kaže narod da vuk dlaku menja, ali ćud ne. A ima li Vučić kod naroda kredibilitet kad kaže da se zalaže za kulturu sećanja?
„Nažalost, on nema kredibilitet za neku ozbiljniju pomiriteljsku politiku, pre svega to jeste njegova prošlost koja je bila veoma ozbiljna i ne možemo tek tako preći preko toga ma koliko bi on to voleo. On jeste bio jedan od ljudi jedne veoma žestoke stranke koja nije bila za bilo kakav kompromis tokom devedesetih, tako da to ne možemo tek tako zanemariti“ kaže Danilo Šarenac iz Instituta za savremenu istoriju.
„On kao kobajagi neguje tu kulturu sećanja, ali ako ga podsetite na nešto što je uradio u to vreme, on vam odbrusi ili neće da odgovori na takvo pitanje“ kaže Predrag Koraksić Koraks, karikaturista i dodaje:
„Ono vreme kada je on bio ministar informisanja i kada su tri meseca svi urednici morali da dolaze kod njega na neki brifing i u potpuno drugom formatu smo izlazili. To je jedini prekid u mojoj karijeri kad tri meseca nisam mogao da napravim nijednu karikaturu“.
U karijeri Aleksandra Vučića stoji da je u novembru 1992. otišao na Pale kao dobrovoljac, a nadležni su ga zaposlili na Srpskoj televiziji gde je radio kao novinar – dopisnik. Međutim, poverenje dopisnika iz Bosne, vrlo brzo je zamenio partijskim koje je ukazao Vojislavu Šešelju.
„Mi vidimo da i prilikom čuvene posete Srebrenici da je na kraju ispalo gotovo da je on žrtva u Srebrenici, a ne da je teško porodicama nastradalih. Tako da ima tu previše marketinga, previše politikantskog pristupa da bi mogli uopšte ozbiljno da govorimo o rešavanju tako strašnih pitanja i tema“ navodi Šarenac.
Kada je politički otac Aleksandra Vučića govorio o zarđalim kašikama, to nije bio samo marketing, već oruđe za zločine u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji.
„Šešelj je ustvari to izvalio, to je njegova rečenica da će klati Hrvate zarđalom kašikom i onda sam ja to prilepio uz čitavu tu gomilu tih njegovih sledbenika i svima crtam tu zarđalu kašiku da podsetim na to, to ustvari ne sme da se zaboravi i treba stalno da se ponavlja. To je ta zarđala kašika koja njima najbolje odgovara, paše uz taj karakter“ smatra Predrag Koraksić Koraks.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare