I pored vanrednih okolnosti u Skupštini, usvojene su izmene i dopune Zakona o akcizama Tako će od 1. oktobra biti povećane akcize na derivate nafte, duvanske prerađevine i alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, za čak 8 odsto. Povećanjem akciza očekuju se i veći prihodi, pre svega, od derivata nafte i cigareta od oko četiri milijarde dinara do kraja ove godine. Uvodi se i sistem e-akciza, kao i kontrolne akcizne markice sa QR kodom.
Dok se pripremamo za najavljena oktobarska poskupljenja, stiže vest o pregovorima koje je Vlada pokrenula sa trgovcima i proizvođačima o ograničavanju cena ne samo osnovnih životnih namirnica.
Da li je taj potez populističko ugađanje jednima, a teret drugima, ili je možda zapravo pravo pitanje ko plaća onu razliku do tržišne cene? To su u jutarnjem programu „Probudi se“ objasnio dr Zoran Ristić, savetnik za socijalna i ekonomska pitanja Sindikata „Nezavisnost“ i Bogdan Petrović kolumnista magazina Nova ekonomija.
Ristić smatra da postoje bolje mere od zamrzavanja cena i da je pomoć jednom delu stanovništva kratkoročna mera.
– Izmena poreskog sistema je neophodna, oni koji imaju više treba i da plaćaju više. Predstavnici Vlade nas ubeđuju da se siva ekonomije svodi na minimum – kaže Ristić.
Petrović ističe da zamrzavanje cena ime kratkoročne efekte i da je to jeftina propaganda.
– NBS se nije pobunila protiv povećanja akciza. Povećanje akciza pokazuje da Vlada više nema mesta za „helikopterski novac“ i moraćemo da se zadužimo par milijardi da bismo pokupili tekući deficit – rekao je Petrović
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO: Da li 1. septembar donosi nova poskupljenja?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare