Koliko su starijima dostupne neophodna zdravstvena zaštita, nega i socijalna podrška?

Vlast ističe da penzje u Srbiji nisu nikad bile veće,mereno i u dinarima i u evrima, to je tačno.Ono što se prećutkuje je da cene takođe nikad nisu bile veće, pa te penzije manje vrede. Iako novac jeste važan, stariji građani Srbije imaju i razne druge probleme, od toga kako i gde se leče, ko brine o njima, do toga da su diskrinisani, ignorisani ili izloženi nasilju samo zbog svog životnog doba. Nastavlja Dina Cepenjor, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Pored toga što jedva sastavljaju kraj s krajem, jedna od 6 osoba starija od 65 godina trpi nasilje, dok nasilje prijavi jedna od 24 osobe, podatak je Crvenog krsta. Fizičko nasilje preživi preko tri posto starijih u Srbiji, 11 posto tvrdi da je preživelo ekonomsko nasilje, a pod tim se podrazumeva uzimanje novca, kartica ili imovine. O seksualnom nasilju stariji ne žele da pričaju. Zanemarivanje kao vrsta nasilja je napuštanje starije osobe i nevođenje računa njenom zdravlju. A da li je država o njima povela računa? Pitali smo građane…

Konferencija pod nazivom „Moja budućnost, čija je briga? Inkluzivno društvo za starije osobe“ održana je u organizaciji institucije Poverenika u partnerstvu sa Kancelarijom atašea za socijalnu zaštitu Republike Austrije, Populacionim fondom UN u Srbiji, Crvenim krstom Srbije i Privrednoj komori Srbije. U Srbiji je svaki peti stanovnik stariji od 65 godina, u mnogim lokalnim samoupravama naročito u jugoistočnoj Srbiji taj prosek je značajno nepovoljniji i svaki četvrti stanovnik je stariji od 65, rekla je poverenica za rodnu ravnopravnost, Brankica Janković.

„Ove brojke ne iznosim da bismo se zastrašili i da stvaramo negativnu sliku o starijima i da su stariji skupi i da ih je mnogo, ne naprotiv, već da bismo prilagođavali naše sisteme socijalne i zdravsstvene zaštite bez diskriminacije i uz poštovanje fundamentalnih ljudskih prava starijih“, poručila je Brankica Janković, poverenica za rodnu ravnopravnost.

Princip Ujedinjenih nacija da niko ne bude izostavljen lepo zvuči ali je daleko od realnosti. Savremeno društvo karakteriše globalizacija, moderne tehnologije, razvoj nauke, razvoj medicine ali i opstanak klišea, stereotipa i predrasuda vezanih za starije. Mlađi doživljavaju starije osobe kao slabe i bespomoćne, i one čije je vreme prošlo. Povezuju sa nekim poremećajem ili bolešću i s tim u vezi često se posmatraju kao pretnja za zdravstveni sistem.

„Radna grupa će vrlo brzo izraditi konkretne preporuke o tome koji treba da budu dalji koraci u državama članicama i pokrenuće se diskusija o tome kako će izgledati nova konvencija o tome kako treba da izgleda zaštita starijih osoba i kako da se za njih stvore šanse u društvu“, Matilda Mort, UN kordinator u Srbiji.

Projekcije pokazuju da će do 2040. svaki četvrti stanovnik biti stariji od 65 godina.

„Ne treba da starije stanovništvo posmatramo kao problem pre treba da ih posmatramo kao uspeh jer smo kroz bolju socijalnu zaštitu, bolje obrazovanje i bolju brigu obezbedili duži život“, kaže Mort.

Diskriminacija starijih osoba događa se i kod nas i svuda u svetu i zove se Ejdžizam.

„Promena strukture porodice povećan broja starijih migracije stanovništva, dovode do toga da u jednom trenutku nećemo imati dovoljno ljudi i ruku koje će da nas neguju. Moramo podhitno da reagujemo tako što ćemo prilagoditi politike javne politike staranju tako što ćemo prilagoditi usluge starijima i tako što ćemo se boriti protiv ejdžizma i statusne diskriminacije. Ejdžizam je jedini izam koji je u porastu u odnosu na seksizam i rasizam“, kaže Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije.

Diskriminacija starijih u vezi je sa diskriminacijom žena. Žene dva puta više vremena provedu na neplaćenim poslovima od muškaraca. U neplaćene poslove spadaju briga o deci i životnom prostoru, kuvanje peglanje, ali i briga o starijim članovima porodice. Prema drugom istraživanju UN 94 posto žena reklo je da ranije izlazi s posla zbog brige o starijem članu porodicu za razliku od 4 posto muškaraca koji su rekli isto. Crveni krst radi na pomoći.

„Prvo kroz edukaciju drugo kroz usluge predaha mi nemamo usluge predaha za članove porodice i kroz neke grupe samopomoći tako da neko ko brine o ostarelom članu porodice može kvalitetno da brine o toj osobi s jedne strane a sa druge strane da vodi računa i o sebi“, kaže Todorović.

Evropa će biti najstariji kontinent sa 33,6 posto starijih osoba u ukupnoj populaciji, dok će u Srbiji 2050. godine 32,3 posto stanovnika biti starije od 60 godina. ))

Prilog pogledajte na početku ove vesti.