U beogradskom javnom prevozu od juče je počela kontrola karata uz povećan broj kontrolora u čijim je timovima i licencirano obezbeđenje. Sava Terzić, jedan od osnivača kompanije "Kentkart southeast Europe" koja sprovodi naplatu karata u gradskom prevozu, navodi da u određenim situacijama radnici obezbeđenja imaju pravo da traže lični dokument od putnika i poziva se na Ustavom zagarantovano pravo na bezbedne uslove rade. Sa druge strane, Nikola Jovanović, predsednik Centra za lokalnu samoupravu, kaže da privatno obezbeđenje ne može da legitimiše putnike.
Sava Terzić rekao je da je iznenađen medijskom pažnjom teme koja je iz njihovog ugla trebalo bi da bude obična.
„Kada uđete u tržni centar i vidite radnika obezbeđenja, reakcija je normalna, jer su oni tu da pomognu u rešavanju incidentnih situacija. Na žalost, MUP, komunalna milicija i ostali organi vlasti nisu svaki put prisutni i ne mogu da budu prisutni u svakoj incidentnoj situaicju. Radnici FTO su licencirani radnici. To su radnici koji polažu ispite ispred MUP-a i oni svi imaju licence koji se vode na njihovo ime i prezime. Ako dođe do bilo kog prekoračenja njihovog ovlašćenja i situaciju u kojoj oni nisu postupili u skladu sa zakonom, oni gube pravo na tu licencu“, izjavio je on.
Upitan kakva su njihova ovlašćenja, da li imaju pravo da legitimišu putnike, Terzić je naveo da su ona regulisana Zakonom o fizičko tehničkom obezbeđenju.
„Da li uopšte kontrolori legitimišu sve putnike… Ovde je sve vreme akcenat oko putnika koji ne plaćaju kartu. Nikad nismo došli u situaciju da pričamo o putnicima koji plaćaju kartu. Šta je sa njihovom pravima? Da li je normalno da jedan osoba ujutro kada ide na posao sluša u javnom prevozu diskusiju između kontrolora i putnika koji ne želi da plati kartu i izađe iz javnog prevoza? Da li je time ugroženo pravo putnika koji je platio kartu“, rekao je on.
Nikola Jovanović, predsednik Centra za lokalnu samoupravu, naveo je da se slaže da akcenat treba da bude na putnicima koji plaćaju kartu i ističe da su od 2013. rashodi za javni prevoz porasli sa 15 milijardi godišnje na 20 milijardi, a da javni prevoz gotovo uopšte nije poboljšan.
„Ovde je tema da li će kršenjem aktuelnih propisa i uvođenjem hibridnog režima gde se privatno obezbeđenja uvodi u vrlo osetljiv proces vršenja komunalne usluge i asistencije pri komunalnoj usluzi doneti nešto dobro Beograđanima ili ne. Ja tvrdim da ne. Prvo, ne postoji pravni osnov da privatno obezbeđenje legitimiše putnike i sprovodi neku vrstu prinude nad njima. Gospodin Terzić je pomenuo Zakon o privatnom obezbeđenju, koji jasno kaže da takvo obezbeđenje može reagovati prinudom ili legitmisati putnike ili druge građane samo u slučaju da se ulazi u štićeni objekat, da se vrši šteta nad štićenim objektom ili da se vrši nasilje opasno po život ili telesni integritet zaštićenim licem. To nema nikakve veze sa vršenjem komunalne usluge naplate karata u gradskom prevozu“, rekao je Jovanović.
Terzić je rekao da se ne bi složio sa Jovanovićem jer postoje i drugi članovi zakona.
„Privatno obezbeđenje može da štiti našeg radnika. Mi kao kompanija kojoj je poveren posao pokušavamo da podignemo kvalitet usluge. Kada vi imate radnika obezbeđenja, on je licencirani ranik od strane MUP-a. U Ustavu, članu 60, piše da svako ima pravo da poštovanje dostojanstva svoje ličnosti, bezbedne uslove rada, potrebnu zaštitu na radu… Ako vi imate situaciju da od ranog jutra uđete u prevoz i da vas 70 odsto putnika mrko gleda, zamislite kakav je efekat tih ljudi kada završe radni dan“, naveo je on.
Jovanović je rekao da apsolutno to može da razume i slaže se da postoji problem, ali da treba da edukujemo putnike i objasnim zašto je važno plaćati kartu.
„Kompanija gospodina Terzića je saopštila juče da to privatno obezbeđenje ima pravo da legitimiše putnike ukoliko oni nemaju kartu. Apsolutno nemaju pravo. Takođe u saopštenju je stajalo da privatno obezbeđenje ima pravo da reaguje ukoliko putnik ignoriše kontrolora ili ukoliko neće da sarađuje sa njim. Apsolutno netačno. Ako nam treba drugi sistem, hajde da pričamo o tome“, izjavio je on.
Terzić je naveo da radnici obezbeđenja u određenim situacijama imaju pravo da traže lični dokument.
„Postoji zakon, sud, nadležni organi, koji će o tome diskutovati. Radnici obezbeđenja biće prisutni da u slučaju incidentnih situacija mogu da reaguju“, dodao je on.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare