Kako smo zavoleli Ganu, i koliko će radnika iz te zemlje potencijalno doći u Srbiju

U zvaničnoj poseti Gani, ministar spoljnih poslova Đurić radio je na više bilateralnih sporazuma od kojih je onaj o mobilnosti radne snage, odnosno uvozu 100 hiljada radnika iz Gane privukao najviše pažnje. Preneli su mediji koje je ministar tamo poveo, uz komentar da bi to odgovaralo naporima Srbije ka produktivnosti i ekonomskom rastu, usled kako se navodi, nedostatka ljudstva. Prvi je to saoštio domaćin u Akri.

"Poštovani ministar je naglasio da ove godine Srbija planira da izda 100 hiljada radnih dozvola i Gana je izrazila interes", rekao je Samuel Okudžeto Ablakva, ministar spoljnih poslova Gane.

Dan kasnije, Đurić demantuje - vest je objašnjava neistnita i manipulacija za izazivanjem društvenih tenzija i podela u Srbiji, kao i dovođenje njenog kredibiliteta i ugleda u svetu. Možda bez tačnih brojki, ali da će državljani Gane doći u Srbiju očekuje i srpski premijer, na proslavi rođendana Vulinovog Pokreta socijalista.

"Mislim da ste Vi dobar primer i da ćemo ove godine i stare prijatelje iz drugih kontinenata, pre svega Afrike, videti u Beogradu ponovo i da ćemo nastaviti tim starim dobrim stopama jedne inkluzije, zajedničkog života u Srbiji", poručio je Đuro Macut, premijer Srbije.

A odakle uopšte bliskost sa Ganom i toliki planovi. Gana je 2019. godine povukla priznanje Kosova,koje je prethodno priznala 2012. godine. Tim potezom vrata za pregovore na razne teme su im širom otvorena, objašnjavaju upućeni u diplomatiju afričkih zemalja.

"Od tada je ona jedan od najjačih partnera na tlu podsaharske Afrike od svih afričkih zemalja, jedna od kojih najviše sarađujemo. Smatram da je ovaj sporazum pre svega bio namenjen za Keniju, ali pošto je Kenija u međuvremenu priznala nezavisnost Kosova mi smo sad na njih ljuti, pa od toga nema ništa", objašnjava dr Danilo Babić, Institut za međunarodnu politiku i privredu.

Nema ništa ni od zaustavljanja odliva srpske radne snage - iako je država podsticala dolazak sezonskih radnika, sada njihov dolazak podrazumeva i mnoge druge poslove, ne samo sezonske:

"Problem je što se u suštini time ne rešava problem, odnosno zašto naši ljudi odlaze i zašto školovani i koji žive u Srbiji ne dobijaju te poslove. Odgovor je jasan, jer se ništa ne radi na poboljšanju i rešavanju radnih uslova i materijalnog stanja domaćih radnika i radnica", kaže Marko Miletić, portal ,,Mašina‘‘.

"Poslodavci najčešće navode da su to poslovi u oblasti građevinarstva, ali ne zahtevaju visok nivo kvalifikacija, engo uglavnom fizički radnici ili radnici sa malo kvalifikacija, to je jedan sektor delatnosti, a drugi je saobraćaj, odnosno nedostatak vozača", kaže Sarita Bradaš, Centar za dostojanstven rad.

Umesto radnicima, država izlazi u susret poslodavcima - time se domaćoj radnoj snazi ne omogućava povećanja plata, ni nivoa zaštite.

"Činjenica je da postoji manjak radnika u mnogim oblastima, ali i da su strani radnici najčešće koji prolaze kroz tu vrstu nekih međudržavnih sporazuma, koji dolaze u većem broju za neke manje plaćene poslove, a često imaju i mnogo slabiju zaštitu i uslove i materijalne dobiti, te je u suštini za poslodavce to jedna velika pogodnost", smatra Miletić.

Položaj radnika u Srbiji blago govoreći nije na zavidnom nivou, znaju to oni što ne smeju da sede na pauzi ili moraju da nose pelene. Iz Centra za dostojanstven rad opominju da eventualna brojka od 100 hiljada radnika sa strasne može podstaći i antiimigraciona osećanja.

"Odnosno suprotstavljanje naše radne snage, radništva u Srbiji sa onima koji bi mogli da dođu sa strane, što nije tendencija i nije karakteristično samo za Srbiju, nego i za zemlje Eu, kako će neki tamo radnici koji imaju drugu boju kože da ugroze ove naše radnike", navodi Bradaš.

Osim nesvrstanih korena još nas nešto duboko vezuje za Ganu. Litijum. Mada su oni odmakli dalje od Srbije.

"U Gani se taj proces odvija u Centralnoj Gani, projekat Envaja, sastav litijuma koji imaju je potpuno drugačiji, mnogo je jednostavniji i bezbedniji za eksploataciju i kako su mi hemičari objasnili, nema skoro nikakve veze sa procesom koji bi se kod nas eventualno odvijao, tako da je to samo jedna deklarativna politička izjava", objašnjava Babić.

Gana stiže i na EXPO 2027. Možda ih tamo već dočekaju zemljaci koji su se u međuvremeniu odomaćili.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Pripremni sastanak za EXPO, oko Sava Centra policija i metalne ograde