Izmene i promene Krivičnog zakonika: Podnošenje potpisa i pozivanje da se ceo predlog povuče iz procedure

Da li je 30 dana dovoljno za raspravu o temi koja bi se, ako sve ostane nepromenjeno, mogla ticati gotovo svakog pojedinca u državi. Javnost se predlozima izmena i dopuna Krivičnog zakonika bavila nešto duže, ali formalno je ta procedura završena održavanjem jučerašnje četvrte debate. Ministarka najavljuje da će biti precizirana sporna odredba koja se tiče objavljivanja materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela. Vladi se žuri, kako navodi, izmene moraju biti usvojene do kraja godine. Ispred Palate pravde opozcijia i aktivsti. Podnošenje potpisa i pozivanje da se ceo predlog povuče iz procedure. Šta je realnije, saznaje Jelena Kikić, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Rasprava je javna ali u nju je uključena samo ona javnost koja je na vreme videla poziv, prijavila se za učešće i juče lično došla do Palate pravde. Pravila suda su takva da u sudnici nema snimanja, samim tim šta se pričalo na poslednjem 4. okruglom stolu u organizaciji Ministarstva pravde ostalo je iza zatvorenih vrata.

„Nije ovo javna rasporava, evo mi smo skoro dva sata slušali da nam članovi radne grupe čitaju ono što smo već pročitali, čak i mi koji smo u sali. Čuli smo da se ove izmene pripremaju čitave dve godine a da javnost o tome ništa ne zna“, kaže Jelena Jerinić, profesorka prava i poslanica Zeleno-levog fronta.

„Ponovo nemamo transparentnmost, javnost ne može da čuje o čemu se radi i da čuje drugu stranu, ne samo stranu ministarstva i radne grupe nego stranu advokata, tužioca, sudija koji nisu učestvovali u donošenju ovog predloga“, upozorava Ana Eraković, advokatica i poslanica Narodnog pokreta Srbije.

„Ono što zaista insistiramo, cela stručna javnost, profesionalna, naučna, da je mesec dana za javnu raspravu ovako dva velika, bitna krivično-pravna zakona je prekratak, jer ima dosta rešenja koja moraju da se diskutuju, da se dobro razmisli o njima“, kaže Lidija Komlen Nikolić, predsednica Udruženja tužilaca Srbije.

Odmah na početku ministarka pravde najavila je jednu izmenu. Biće precizirana kako kaže u javnosti „najčešće napadana“ odredba, ona koja se tiče objavljivanja materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela. Na meti neće biti aktivisti već slučajevi koji se odnose na teška krivična dela – pedofiliju, ubistvo, drogu, oružje, terorizam i falsifikovanje novca. Tokom obrazlaganja Maja Popović je navela i akcione planove, usklađivanje sa evropskim direktivama i reformskom agendom plana rasta, kao i obavezu da dva zakona o kojima se danas raspravljalo budu usvojena do kraja godine. Nema razloga ni opravdanja za žurbu smatra struka.

„Ovaj deo koji se odnosi na vladu koje je sama sebe ograničila da to mora do kraja godine barem kada j eu pitanju Krivični zakon i ZKP u tom smislu se od Evropske komisije izričito ne traži. Uostalom mi kasnimo sa ispunjenjem tih nekih planova iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 već dve, tri godine. Tako da u tom smislu da još koji mesec a koji bi zaista uticao na kvalitet tih zakonskih akata koji bi sprečio neke neprecizne situacije u sudskoj praksi mislim da je to pre svega za boljitak građana , ne kažem pravosuđa, ali pre svega boljitak građana i vladavine prava“, kaže Komlen Nikolić.

O populizmu kojim se umesto smanjenja kriminaliteta povećavaju kazne, kriminalizaciji davanja tajne bez obzira na stepen njene poverljivosti, uključivanje tužilaštva u sumnjive javne nabavke tek ako pređu pet miliona dinara, u javnosti se još i govorilo. Ipak previše je izmena i dopuna koje zbog kratkog roka ne mogu da stignu na red. Samim tim i da javnost proceni da li će joj najavljene novine osigurati pravnu bezbednost ili ugroziti slobodu.

„Kao da se crtaju neka krivična dela za ono što mi zovemo kriminalnom hobotnicom SNS, dakle ne samo funkcionere već i oni koij su učesnici u tim kriminalnim aktivnostim, na primer snižava se granica za krivična dela, odnosno povišava se, izvinjavam se, za krivična dela kada su u pitanju javne nabavke ali s druge strane menja se na primer krivično delo koje se odnosi na posredovanje u prostituciji, ja bih podsetila da su mladi kumovi ALeksandra Vučića upravo za to krivično delo bili optuženi“, kaže Jerinić.

„Što se tiče krivičnog dela da se prosvetni radnici obeleže kao službena lica to nam je isto nejasno formulisana odredba tog krivičnog dela. Iz razloga što ne znamo da li se odnsoi samo na prosvetne radnike, ili na radnike koji rade u školama kao što su higijeničari sekretarice, a ne odnosi se na primer na vaspitače koji rade u kaztneno-popravnim zavodima koji rade sa maloletnicima“, ističe Eraković.

Uoči javne rasprave Kreni-promeni je Ministarstvu pravde predalo 36.000 potpisa ljudi koji se protive pojedinim izmenama i dopunama krivičnog zakonika. Dok traje javna rasprava koriste se zakonom raspoloživim sredstvima i traže popravku onoga što može da izazove veći problem nego pravedno rešenje.

„Ono što u ovoj fazi možemo da učinimo jeste podnošenje ovih potpisa, naglasio bih da je ovo dalo rezultata kod recimo Nacrta zakona o vodama koji je povučen i li kod Zakona o policiji koij jesadržavao odredbe koji su imali represivne elemente. Što se tiče narodne inicijative to je jedna druga vrsta pravnog mehanizma gde smo mi hteli da postojeći zakonski okvir promenimo. ali u svakoj od tih situacija prvo što moramo da uradimo je da iscrpimo to pravno sredstvo a onda nakon toga da uđemo u druge elemenete građanske neposlušnosti“, kaže Manojlović.

Pravna i politička borba predstoje isto kao ona kroz aktivizam. Oni koji su osetili kako sistem funkcioniše zato što su na ulici branili svoja ili tuđa prava upozoravaju na vreme da drugi ne bi prošli još gore.

„Sve kao građane, zaista prvenstvo mislim treba da nas zabrine činjenica da je proširen krug krivičnih dela za koje se propisuje doživotna robija. Mi smo postali jedno društvo koje na sve moguće društvene probleme odgovara isključivo kažnjavanjem, isključivo progonom, i onda još na kraju predloga cinično piše kako ovo društvo to neće ništa koštati. To što mi rešavamo društvene probleme tako što ih strpamo iza brave i bacimo ključ to će nas jako koštati kao društvo“, kaže Ivan Zlatić, iz Združene akcije „Krov nad glavom“.

„Prostor slobode nam je sve uži, legalizuju nam oduzimanje građanskih prava, ono što nam ustav daje kao zakonitost i sad smo u toj situiaciji da zaista moramo na sve moguće načine da se borimo portiv legalizacije eukidanja slobode“, upozorava Biljana Stojković iz ZAJEDNO.

„Iznuda dokaza će biti legalizovana dakle moramo biti spremni da će nas policija još više maltretirati, da će nas legitimno i legalno tući i da će iznudu koju pod takvim uslovima dobiju posle moći koristiti na sudu“, kaže Filip Seratlić, student.

„U izmenama želimo da vidimo zakone koji adekvatnije sankcionišu osvetničku pornografiju, nasilje nad ženama i želimo da uvedemo femicid u krivični zakon a ne ovo, ne smemo da im dozvolimo da nam oduzmi i jedino sredstvo borbe koje smo imali protiv njih koje imamo a to je pravno“, ističe Andrej Obardović, student.

Koje usmene ili napisane argumente, primedbe i sugestije će uzeti u ozbir a šta će odbaciti, Ministarstvo pravde bi trebalo da saopšti za nekoli nedelja. Na sajtu na kom je i oglasilo termine održavanja okruglih stolova održanih u sudnicama u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu, tokom javne rasprave koja je trajala samo jedan mesec.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.