Ukoliko su tačne paralele o sličnostima između filma Predraga Antonijevića “Dara iz Jasenovca” i scenarija za flim “Deca Kozare” Arsena Diklića po kom je hteo da snima Lordan Zafranović, onda je zaista u pitanju plagijat, istakao je dramaturg Ivan Lalić i ocenio da je propuštena prilika da se jednoj tako bitnoj temi da umetnička dimenzija, jer to Antonijevićev film nije postigao.
„Ako je scenario tako istovetan, onda pričamo o varijacijama koje su dosta slične i onda je to hendikep za snimanje Zafranovićevog filma. To je prosto nevorovatno ako je tako, to se ne radi u ovom poslu. Ako je zaista tačno što je Biljana Srbljanović napisala, a nemam sumnju da joj ne verujem, to je zaista plagijat i to se ne radi“ rekao je Lalić u jutarnjem programu “Probudi se” na TV Nova S.
On je dodao da se u javnosti neminovno nameću poređenje Antonijevićevog filma i filma Jasmile Žbanić o stradanjima u Srebrenice, jer su u pitanju dva bolna stratišta.
„Žao mi je Lordana, jer ta umetnička kompleksnost koja nedostaje u Dari, čini mi se da postoji u filmu Jasmile Žbanić i u tom smislu mi je žao što je proćardana i prosuta jedna božanstvena tema i da ovaj postupak nije opravdao značaj te teme“ istakao je Lalić.
Govoreći o Antonijevićevom filmu Lalić je ocenio da je priča data jednodimenzionalno.
„Da neki stranac gleda ne bi razumeo šta se to tamo sve dešava. Meni je jako smetalo što taj akcenat nije uverljiv u filmu, pa te ustašice čuvarke logora deluju kao devojke koje su upravo došle iz nekog salona za lepotu. Usudio bih se da kažem da mi to sve malo deluje kao Dizni Jasenovac“ istakao je Lalić.
On je podsetio da se u filmu “Šindlerova lista” zločini ne vide, već da se teskoba i empatija sa žrtvama podstiče kroz odnose karaktera.
“Ovde je vrlo često prikazivanje ubistava i nasilja. Čini mi se da se olako upuštaju u tu neku teskobnu incijaciju osećaja kod publike” zaključio je Lalić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: