Istraživanja i realnost: Kako nam je toliko dobro?

Kako razumeti da 66 odsto ispitanih u jednoj nedavnoj anketi u čiji rezultate ne treba sumnjati zadovoljno svojim životom. Da li je kriterijum kvaliteta života u poslednjih desetak godina toliko srozan pa se svako ko ima redovna primanja može smatrati zadovoljnim, ili je sve što je planetu zadesilu poslednjih nekoliko godina od pandemije do ratova i inflacije vratilo u opticaj čuvenu mantru, dobro je-samo da ne bude gore, kojoj ozbiljno konkuriše ona uz duboki uzdah "samo da se na puca". Kako to da nam je toliko dobro, saznaje Dina Cepenjor, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Sreća se meri parama, ali u određenom trenutku dodatni novac ne kupuje dodatnu sreću, piše u svetskom izveštaju o sreći od pre nekoliko godina. Prema tom izveštaju, najsrećnija zemlja bila je Norveška, a kriterijumi za sreću bili su životni vek, kako ljudi vide socijalnu podršku, ličnu slobodu, korupciju i koliko su velikodušni. Prema drugom, najnovijem istraživanju Demostata, 66 odsto građana Srbije zadovoljno je kvalitetom svog života.

Istraživanje Demostata čiji je rukovodilac bio istraživač Srećko Mihailović, sprovedeno je telefonskom anketom u periodu od 14. do 25. septembra. Obuhvatilo je 1200 ispitanika i pokazuje da građani uglavnom kvalitet života mere krovom nad glavom a najnezadovoljniji su politikom i svojim učešćem u njoj. Zadovoljna lica i u Beogradu.

Pitanje „Jeste li srećni sa svojim životom?“ nije dovoljno da opiše stanje društva i pojedinaca u njemu. Dve trećine građana kaže da jeste zadovoljno porodičnim i prijateljskim vrednostima, pa tako istraživanje može da se stavi u kontekst drugog nalaza, da su nezadovoljni društvom i politikom.

„Srećom pa nije politička situacija i stanje u društvu jedini faktor naše sreće. Za vreme bombardovanja kada smo gađani i bili smo u skloništima ljudi su nalazili način da to prežive tako da postoje izvori zadovoljstva koji srećom su izolovani i mogu nekako…to je zapravo deo našeg preživljavanja u lošim uslovima“, kaže Oliver Tošković, psiholog.

„Telefonska anketa u državi kao što je Srbija može predstavljati manu istraživanja i i zbog toga neke od nalaza treba uzeti sa rezevom. Međutim nalaz u koji ne sumnjamo je nalaz da je 66 odsto zadovoljno svojim životom“, kaže Ana Kalember, psihološkinja.

U skandinavskim zemljama, građani ocenjuju zadovoljstvo uzimajući u obzir i kvaliltet društva i politike i kako to utiče na njihove šanse da i sutra dobro žive. Kod naših građana imamo zadovoljstvo uprkos nezadovoljstvu društvom i politikom.

„Mi na neki način i procenjujemo svoje stanje u odnosu na nešto kako smo živeli ranije činjenica je da se nama način života nije mnogo menjao u ekonomsko smislu ne zna koliko godina a starije generacije pamte i gore vreme devedesetih tako da u odnosu na to…vi sada kada biste nekog Norvežanina doveli na naš standard dobili biste drstično drugačiju procenu jer je on navikao na različiti standard životni“, kaže Tošković.

„Životni standard i posao našli su se tek na šestom ili sednom mestu a videli smo da politička situacija u državi kao i učestvovanje u donošenju važnih odluka na nivou mesne zajednice ili opštine tek najniže koreliraju“, poručuje Kalember.

Prema Demostatovom istraživanju, platom i penzijom je zadovoljno je 29 odsto građana, politikom na lokalnom nivou 19 posto i na republičkom nivou 18 posto.

„Kada neko ovde ističe da je važno da ima krov nad glavom to znači da su mu bazične potrebe ugrožene“, kaže Tošković.

U kulturama u kojima je osnovni cilj preživljavanje i „da danas ne bude gore nego juče“ kriterijumi za sreću su krov nad glavom i da se ne puca, za razliku od zemalja u kojima građani imaju cilj da sutra bude bolje nego danas.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.