Istraživanja i realnost: Kako nam je toliko dobro?

Sreća se meri parama, ali u određenom trenutku dodatni novac ne kupuje dodatnu sreću, piše u svetskom izveštaju o sreći od pre nekoliko godina. Prema tom izveštaju, najsrećnija zemlja bila je Norveška, a kriterijumi za sreću bili su životni vek, kako ljudi vide socijalnu podršku, ličnu slobodu, korupciju i koliko su velikodušni. Prema drugom, najnovijem istraživanju Demostata, 66 odsto građana Srbije zadovoljno je kvalitetom svog života.

Istraživanje Demostata čiji je rukovodilac bio istraživač Srećko Mihailović, sprovedeno je telefonskom anketom u periodu od 14. do 25. septembra. Obuhvatilo je 1200 ispitanika i pokazuje da građani uglavnom kvalitet života mere krovom nad glavom a najnezadovoljniji su politikom i svojim učešćem u njoj. Zadovoljna lica i u Beogradu.

Pitanje "Jeste li srećni sa svojim životom?" nije dovoljno da opiše stanje društva i pojedinaca u njemu. Dve trećine građana kaže da jeste zadovoljno porodičnim i prijateljskim vrednostima, pa tako istraživanje može da se stavi u kontekst drugog nalaza, da su nezadovoljni društvom i politikom.

"Srećom pa nije politička situacija i stanje u društvu jedini faktor naše sreće. Za vreme bombardovanja kada smo gađani i bili smo u skloništima ljudi su nalazili način da to prežive tako da postoje izvori zadovoljstva koji srećom su izolovani i mogu nekako...to je zapravo deo našeg preživljavanja u lošim uslovima", kaže Oliver Tošković, psiholog.

"Telefonska anketa u državi kao što je Srbija može predstavljati manu istraživanja i i zbog toga neke od nalaza treba uzeti sa rezevom. Međutim nalaz u koji ne sumnjamo je nalaz da je 66 odsto zadovoljno svojim životom", kaže Ana Kalember, psihološkinja.

U skandinavskim zemljama, građani ocenjuju zadovoljstvo uzimajući u obzir i kvaliltet društva i politike i kako to utiče na njihove šanse da i sutra dobro žive. Kod naših građana imamo zadovoljstvo uprkos nezadovoljstvu društvom i politikom.

"Mi na neki način i procenjujemo svoje stanje u odnosu na nešto kako smo živeli ranije činjenica je da se nama način života nije mnogo menjao u ekonomsko smislu ne zna koliko godina a starije generacije pamte i gore vreme devedesetih tako da u odnosu na to...vi sada kada biste nekog Norvežanina doveli na naš standard dobili biste drstično drugačiju procenu jer je on navikao na različiti standard životni", kaže Tošković.

"Životni standard i posao našli su se tek na šestom ili sednom mestu a videli smo da politička situacija u državi kao i učestvovanje u donošenju važnih odluka na nivou mesne zajednice ili opštine tek najniže koreliraju", poručuje Kalember.

Prema Demostatovom istraživanju, platom i penzijom je zadovoljno je 29 odsto građana, politikom na lokalnom nivou 19 posto i na republičkom nivou 18 posto.

"Kada neko ovde ističe da je važno da ima krov nad glavom to znači da su mu bazične potrebe ugrožene", kaže Tošković.

U kulturama u kojima je osnovni cilj preživljavanje i "da danas ne bude gore nego juče" kriterijumi za sreću su krov nad glavom i da se ne puca, za razliku od zemalja u kojima građani imaju cilj da sutra bude bolje nego danas.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Građani umorni od protesta – pokazuje istraživanje Demostata: Za litijum najviše veruju struci