Istorijski podvig srpskog alpinizma – Dušan Starinac i Nikola Đurić

Dobro upamtite ova imena – Igor Milošev, Miloš Milanović, Nikola Đurić i Dušan Starinac. Reč je o momcima koji su ispisali istoriju srpskog alpinizma. Oni su osvojili Severnu stranu vrha Ajgera – što je san svakog planinara, kao simbol najtežih uspona na Alpima. Nimalo lak zadatak i vrlo opasan - više od 60 ljudi izgubilo je život pokušavajući da osvoje taj vrh.

Kako izgleda život alpinista, sa kojim rizicima se suočavaju i koliko je, pored fizičke snage i tehničkih veština, neophodna upornost za ovakve poduhvate? Reći će nam naši današnji heroji emisije „Među nama“ – članovi Alpinističkog nacionalnog tima Srbije, Dušan Starinac i Nikola Đurić.

Ova ekipa je tog 8. aprila postigla vrhunski sportski rezultat popevši severnu stranu Ajgera, smerom 1938, te njeni predstavnici objašnajvaju šta to tačno znači. Severna strana Ajgera je zapravo zid od stena i leda od 1800 metara i poznat je kao jedan od najtežih uspona na svetu.

Starinac i Đurić pojašnjavaju šta je to što predstavlja najveći problem penjačima, te je ova smer toliko zahtevna. Ovaj alipinistički dvojac preneo je i neka iskustva – koliko je trajao uspon, šta je bilo najizazovnije, kao i koliko je važna međusobna saradnja među članovima tima.

Oni objašnjavaju kako se u tim uslovima hrane i dolaze do vodem pošto su noć proveli pod otvorenim nebom, u središtu stena. Gosti emisije „Među nama“ otkrivaju i kako se krene u takav poduhvat ako su znali informaciju da je više od 60 ljudi izgubilo život pokušavajući da ispenje Ajgerovu severnu stranu, kao i kako su reagovali članovi njihovih porodica na to.

Penjanje na svaki od vrhova podrazumeva mešavinu fizičke snage, vrhunskih tehničkih veština i upornosti, navodi se na sajtu Planinarskog saveza, te alpinisti objašnjavaju kako su izgledale pripreme za ovakav poduhvat i koliko su zapravo trajale.

Oni navode da je vrlo važna i sama oprema koju alpinisti koriste, te otkrivaju da je svako od njih nosio više od 10 kilograma opreme sa sobom.

Pred njima su sada još dva izazova. „Rešili su“ jedan od tri problema Alpa, kako se naziva alpinistički izazov za najteže severne stene u Alpima – pored Ajgera tu su i Materhorn (Šmitova ruta) i Grand Žoras (smer Walker).

Starina i Đurić otkrivaju kada počinju sa pripremama i kako će one izgledati.

Nakon što su tridesetih godina prošlog veka druge velike stene Alpa već bile ispenjane, Ajgerova severna strana ostala je van domašaja alpinista. „Poslednji problem u Alpima“ kako su ga zvali, konačno je rešen 1938. godine, kada je grupa nemačko-austrijskih penjača stigla do vrha. Od 1935. godine do danas, nažalost, više od 60 ljudi je izgubilo život pokušavajući da napadnu Ajgerovo smelo severno lice.

Ajger se uzdiže na 3967 metara nadmorske visine i ovaj vrh u Bernskim Alpima ima najvišu i najpoznatiju severnu stranu u Alpima. Severna strana Ajgera je zid od stena i leda od 1800 metara, koja je jedan od najtežih za uspon na svetu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.