Među nama postoje i oni ljudi koji su spremni da rizikuju vlastite živote da bi spasili druge. Takvi su i jučeašnji gosti emisije "Među nama". Vešti, hrabri, humani i spremni da delaju u bilo kakvoj situaciji i u bilo koje doba dana ili godine. Među njima su i lekari i muzičari i profesori Iisportisti, ali sve ih spaja isti cilj – pomoći čoveku u nepristupačnim uslovima. Gorska služba spasavanja u svakom trenutku broji oko 300 spasilaca koji su nam uvek na raspolaganju. Među nama su sinoć bili njih dvoje Katarina Jovanović i Marko Obradović.

Polako ulazimo u ovu zimsku sezonu, odnosno period kada smo češće u planinskim predelima, te gosti „Među nama“ pojašnjavaju da li zapravo u tom delu godine ima najviše posla za njih.
„Ljudi često zalutaju dok planinare, ponekad dehidriraju ili se povrede. Moramo brzo da reagujemo, jer planina ume da bude nemilosrdna. Često spasavamo i turiste koji potpuno nepripremljeni odu na planinarenje. Najopasnija je nebezbedna vožnja kvada“, rekli su oni, a zatim su otkrili kako započinje jedna njihova akcija.

Uvek je uz njih medicinski ranac za pružanje prve pomoći, a među spasiocima su i lekari. Imaju svoje profesije, a često koriste godišnje odmore ili slobodne vikende da dežuraju na terenu umesto da letuju.

Nasuprot zimi, gosti TV Nova objašnjavaju pred kakvim su izazovima leti. Mirnije je sigurno, osim u onog leta kada je bila korona, tada su pričali da im je letnji period bio poput zimskog.

Kako spasavaju u planinskim predelima, ski stazama, alpinističkim uslovima, brzim vodama, alpinističkim uslovima, postavlja se pitanje da li onda leto koriste za treninge. A kako njihovi treninzi izgledaju, pojasnili isu Jovanović i Odradović.

Većina njih su zaljubljenici u prirodu ili sportist, ali kako se odluči da se volonterski postane spasilac, za to je osim adrenalina potrebna i hrabrost, ali i humanost. Njihov osnovni cilj je spasiti ljudski život i pomoći čoveku u nepristupačnim uslovima (bilo planinskim, bilo urbanim) Ovo je volonterska aktivnost i svima im je cilj da unesrećenom pomognu na najbolji mogući način

Zakonom o vanrednim situacijama – GSS strateški je partner sektora za vanredne situacije MUP-a. GSS je bio na terenu sat vremena nakon prijave nestanka dvogodišnje devojčice Danke Ilić u Banjskom Polju, kod Bora, u koordinaciji sa pripadnicima Ministarstvom unutrašnjim poslova koji su se već tamo nalazili.

  • GSS je dobrovoljna i neprofitna organizacija i svake godine organizujete konkurs za nove članove
  • Organizacija broji oko 1200 članova, u proseku 300 aktivnih spasilaca (onih koji overe licencu) – od kojih su mnogi iskusni planinari, visokogorci, alpinisti, sportski penjači, speleolozi, ronioci, skijaši.
  • Svaki spasilac GSS-a je dužan da overi jednom godišnje licencu, tada polažu praktični i pismeni test iz medicine, pružanja prve pomoći, ali i iz nekih tehničkih veština koje su vezane za spašavanje na nepristupačnim terenima, poput žičara ili provalija.
  • Kao organizacija postojie od 1952 godine, to je već 72 godine, ali poslednjih godina sve više imaju i dama
  • od 2017 i žene su aktivno počele da se pridružuju GSS-u i njihovo interesovanje raste. Trebalo bi da je trenutno oko 35 žena

Logistika im je svedena na nekoliko baza i stanica. Najveća se nalazi u Beogradu, a ima ih još u Novom Sadu, Nišu, Kruševcu, Boljevcu, Novom Pazaru i Valjevu. Na terenu po pozivu uvek izlazi najbliža ekipa čiji broj zavisi od situacije. Ipak, u slučaju veće nesreće sinhrono kreću ekipe iz dva najbliža grada.

Prilog pogledajte na početku ove vesti

PROČITAJTE JOŠ:

BONUS VIDEO – „Krv, sreća, suze i znoj“: Kako se postaje član Gorske službe spasavanja?

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar