Moramo proveriti da li se smanjivanje broja pripadnika albanske manjine u opštinama na jugu centralne Srbije desio zbog pasivacije prebivališta ili je to posledica neke vrste migracija, rekla je večeras izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon, negirajući ocene koje stižu iz Beograda da otvara nepostojeću temu i to na osnovu tvrdnji Albanaca sa juga Srbije.
Poslednja u nizu izjava Viole fon Kramon na koju je reagovao zvanični Beograd jeste da se pitanje adresa Albanaca u Bujanovcu, Preševu i Medveđi mora hitno rešiti i da to predstavlja ogroman problem.
Objašnjavajući zbog čega misli da je to problem, Fon Kramon je rekla da misli da treba detaljnije pogledati zašto se ta pasivizacija prebivališta dešava u područjima gde su Albanci nekada imali većinu.
„Naravno, ako postoji pravni osnov za to u Srbiji onda moramo to da priznamo. Ako možemo da pronađemo podatke iz MUP da se ta pasivizacija prebivalista dešava u čitavoj Srbiji, kod svih zajednica, onda se to mora prihvatiti, ali ako je to neka vrsta diskriminacije onda je to važno pitanje i moramo se baviti time“, istakla je ona u emisiji „Među nama“.
Prema njenim rečima, bilo bi dobro ukoliko bi Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo podatke o kom broju ljudi govorimo, „pošto znamo da je posle odvajanja Kosova u Srbiji bilo oko 100.000 građana albanskog porekla“.
„Mislim da se taj broj u velikoj meri smanjio i zato moramo da proverimo da li se to desilo zbog pasivizacije prebivalista ili je to neka vrsta migracije“, napomenula je Fon Kramon, dodajući da bi bilo dobro ako bi imali ravnopravan tretman za sve etničke grupe u Srbiji.
Ona je negirala ocene koje stižu iz Beograda da otvara nepostojeću temu i to na osnovu tvrdnji Albanaca sa juga Srbije.
„Da budem iskrena ja isto tako posmatram i Srbe na Kosovu, ne pravim razliku i mislim da bi trebalo da tretiramo sve ljude, sve grupe na isti način“, rekla je ona.
Fon Kramon je istakla da je čula za taj problem Albanaca i da „nema tu nekog zahteva sa bilo čije strane, odnosno da joj niko nije tražio da istakne to pitanje“.
Napominje i da njena izjava, da je dobra vest što Srbija nije otvorili nijedno poglavlje, nije ispravno citirana.
„Ono što sam ja rekla jeste da mi je drago što EU nije otvorila poglavlja dok Srbija nije ostvarila napredak. To je lako objasniti i žalim ako sam pogrešno shvaćena. Mi bismo želeli da Srbija bude u EU, da bude pokretačka sila u EU jer je najveća i najbogatija zemlja u regionu“, objasnila je ona.
Pre toga, kako kaže, moramo da pogledamo šta je sprovedeno, ispunjeno, odnosno da li su sporazumi i sva pravila koja je Srbija ratifikovala ispunjeni.
„Ono što smo videli tokom prošle godine jeste da nijedna od reformi nije sprovedena. U tom pogledu, u poređenju sa potencijalnim kandidatima fer je reći da je dobro što je EU bila dovoljno konsekventna da ne otvori novo poglavlje i to sam želela da kažem“, rekla je Fon Kramen.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, da li će biti nastavljen i da li posle promena u SAD možemo očekivati da će Evropa ponovo uzeti čvršću ulogu, Fon Kramon se nada da taj dijalog „možemo ubrzati uz pomoć SAD“.
„Sa srpske strane je relativno lako dok Vučić ima podršku društva i poslanika. Sa druge strane, nije tajna reći da vašingtonska adminiustracija nije uvek bila u skladu sa EU“, rekla je ona, izražavajući nadu da će posle inauguracije Džoa Bajdena i parlamentarnih izbora na Kosovu imati stabilniju situciju i neke opipljivije rezultate narednih nedelja.
Govoreći o dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima za naredne izbore, kaže da ne vidi pravni osnov za potencijalne prevremene parlamentarne izbore u Srbiji.
„Izbori su održani prošlog juna, ne vidim pravni osnov da se održe još jedni prevremeni izbori“, istakla je Viola fon Kramon.
Ceo intervju sa Violom fon Kramon možete pogledati ovde:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare