EU povećala vojni budžet, Srbija naoružavanjem skreće pažnju sa krize

Bezbednost je bila ključna tema dvodnevnog samita EU kao i načini da države članice do 2030. godine ojačaju vojsku, odbranu i bezbednost kroz budžet od čak 800 milijardi evra. Evropa bi trebalo da bude spremna za eventualne sukobe i rat, pristup nastao posle početka drugog mandata Donalda Trampa i njegove najave poteza u vezi sa bezbednošću Evrope. Iako je u prvom mandatu imao averzije, sada se može reći da Tramp Evropu doživljava kao neprijatelja, kaže spoljnopolitički komentator Boško Jakšić i dodaje da se sve dešava u vreme dok se Tramp, na neki način, srdačno dogovara sa Putinom kako da proda Ukrajinu.

"To bi mogla da bude lekcija za Evropu da shvati da taj visok stepen vojne zavisnosti od Amerike mora da prestane, da Evropa pokuša samu sebe da brani bez obzira na ogromnu cenu koja bi koštala, ali to je dug put i pitanje je da li Evropa ima i tajs tepen jedinstva koji je neophodan za jedan takav projekat da bi konačno jedanputa Evropska unija postala globalna sila", kaže Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator

Što sada, sa svim pritiscima i sa istoka i sa zapada, to nije u stanju, dodaje Jakšić. Na putu mogućeg jedinstva nalazi se par država, sa svojim desnim političarima, bilo na vlasti ili u opoziciji.

"Srbija bi trebalo da se brine zašto Viktor Orban toliko insistira da Srbija bude prva koja će biti primljena u Evropskoj uniji, sa njegovog stanovišta je to jasno - njemu treba da ojača taj front koji je sada ograničen na Mađarsku, Slovačku, naravno i na desničare u Nemačkoj i u Francsukoj", kaže Jakšić.

Jačanje socijal-demokrata bi bio odgovor, ali i on traži vremena, objašnjava Jakšić. Da je vreme za nove saveze, ekskluzivno najavljuju provladini tabloidi u Srbiji- Vučić i mađarski premijer Orban navodno su već počeli realizaciju ovog saveza. Proverili smo sa mađarskim novinarom - o vojnom savezu nije se čulo, iako Orban ne propušta da u svojim govorima, ako ne priča o unutrašnjim političkim pitanjima, svaki put spomene Srbiju kao strateškog i najvažnijeg partnera na Balkanu.

"Do ovog trenutka ja nisam pronašao ni jednu vest o tome - mađarski mediji citiraju dogovor Hrvatske, Albanije i Kosova. Nema ni reči o tome da se priprema neki dogovor na vojnom planu između Budimpešte i Beograda", smatra novinar Gabor Bodiš.

Ova vest, procenjuje se, dolazi kao odgovor na deklaraciju o produbljivanju saradnje u oblasti odbrane i bezbednosti, koju su međusobno potpisale Hrvatska, Kosovo i Albanija, što je u Srbiji viđeno kao podrivanje regionalne stabilnosti.

"Međusobno ćemo deliti iskustva. Hrvatska ga ipak nešto malo više, dakle sve ono što smo prošli, neka znanja, iskustva i na taj način jačati suradnju. Između ostalog radi se o prijateljskim zemljama, pa to zapravo nije ništa neobično i cilj je zapravo između ostalog osim ojačavanja vojne suradnje, cilj je kako je pisalo u priopćenju ministarstva odbrane i osiguravanje stabilnosti u jugoistoku Evrope", ističe Jelena Bokun, novinarka N1 Hrvatska.

Aleksandar Vučić je izjavio da su Albanija i Hrvatska potpisivanjem ovog memoranduma "otvorili trku u naoružanju u regionu", a posle sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom rekao je da memorandum predstavlja "kršenje subregionalnog sporazuma" i da je "uveren da NATO o tome nije bio obavešten". Za Dnevnik iz NATO-a odgovaraju:

"Albanija i Hrvatska daju dugogodišnje doprinose regionalnoj stabilnosti širom Zapadnog Balkana, uključujući i svoje napore u okviru misije KFOR koju vodi NATO. Pomenuta inicijativa je trilateralni aranžman između Albanije, Hrvatske i institucija na Kosovu. Mi smo to primili k znanju, ali NATO kao organizacija nije učesnik u tome i kao takav nije imao ulogu u procesu konsultacija. Upućujem vas na institucije na Kosovu, i na vlasti u Albaniji i Hrvatskoj za bilo kakav dalji komentar u vezi sa tim", saopštili su iz NATO.

Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić, potpisnik deklaracije, kaže da je prošlo vreme kada je Zagreb pitao Beograd šta će i kako da radi, jer je Hrvatska 35 godina samostalna zemlja koja potpisuje deklaracije s kim ona želi. Anušić dodaje da se u deklaraciji „ni jednim slovom ne spominje Srbija, ni bilo kakva agresija, ni bilo kakva aktivnost koja će ugroziti bilo koga, pa tako ni Srbiju“.

"Hrvatski premijer je iz Brisela odgovorio da bi bilo dobro da je bar neko pročitao tu deklaraciju, da se radi o običnom dokumentu koji se potpisuje na ministarskoj razini i da tu nema ništa spektakularni i da zapravo rekao ono što je rekla većina oprobe u Hrvatskoj, a to je da predsednik Vučić kosriti ovaj trenutak kada ima velike nemire unutar zemlje, unutar Srbije s kojima se mora nositi, pa onda traži krivca negde vani i na taj način zapravo prebacuje lopticu, odnosno traži nekakav izlaz i preusmjerava pažnju javnosti na nešto drugo", kaže Bokun.

Deklaracija Zagreba, Prištine i Tirane ni u javnom menju Srbije nije tema, i verovatno će za nekoliko dana biti zaboravljena poput deklaracije o Vojvodini koju je donela srpska vlast.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Odnos Srbije i NATO bliži nego što deluje na prvi pogled