Država, u nameri da smanji sivu zonu u turizmu, prvo uprla prst u globalnu platformu Booking

Sa bazenom, pogledom na more, blizu centra grada, hotel, hostel ili stan na dan - uz nekoliko klikova do rezervacije. Interent sajtova koji nude smeštaj u Srbiji i inostranstvu sve je više, a prvi u pretraživaču je platforma Buking (Booking.com).

Ali dogovora između Srbije i Bukinga nema. Priču o mogućem gašenju ove internet platforme u Srbiji, zbog velikog broja neregistrovanih oglašivača koji rade u sivoj zoni, započeo je pre nekoliko dana ministar turizma Husein Memić.

"Razgovarali smo za predstavncima booking.com koji imaju predstavništvo u hr. oni su dolazili ovde kod nas, imali smo nekoliko satstanaka, mi smo dali predloge, kako bi to terbalo da se radi. oni na njihovim platformima ne oglašavju korisnika smeštaja, to verovatno svi znate", kaže Husein Memić, ministar turizma i omladine.

Ali te predloge Buking nije prihvatio i kao jedinu mogućnost ponudio je da korisnike informiše o zakonskoj obavezi da stan koji oglašavaju bude registrovan. U odgovoru za Novu ekonomiju kompanija navodi da u slučaju prijave nepravilnosti proverava i uklanja oglase za koje utvrdi da ne ispunjavaju zakosnke obaveze.

"Prilikom prijavljivanja za oglašavanje smeštaja na našoj platformi, pružaoci usluga moraju prihvatiti naše uslove korišćenja, potvrđujući da imaju zakonsko pravo da iznajmljuju svoj smeštaj".

Iako buking proverava svakog korisnika ponaosob, zbog čega se provlače oni koji ne plaćaju porez, malo je verovatno da mu Srbija zabrani rad.

"Kod nas je cenzura takvog tipa zabranjena, i to pokazuje nepoznavanje materije ljudi koji su otišli da pričaju sa bookingom, drugo booking ne potpada pod zakone rs, i potpuno je progrešan pristup, što je booking dokazao time što nije prihvatio nikakv zahtev za davanjem izveštaja", kaže  Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA).

"Ne postoji provera od strane bukinga, njh ne zanima, oni vas samo obaveštavaju da ste vi dužni da posedujete sve i to je to, sa strane je to dosta teško iskontrolisati, mi imamo turističku inspekciju koja je limitirana brojem ljudi i koja se bavi i kontrolom i ugostiteljskih obejakata, i turističkih agencija i hotela i prevoznika, ogroman je broj, oni koriste sakrivenog kupca, nekoliko takvih nadzora je uspelo, ljudi su kažnejni, ali su te kazne male i nisu obeshrabrujuće za one koji se bave ovim delom posla", kaže Seničić.

One iznose od 20 do 200 hiljada dinara, pa se mnogi odlučuju da ne plate porez i uz malo sreće izbegnu i kazne. U sivoj zoni radi i mnogo drugih sajtova, a smeštaj se oglašava i preko društvenih mreža.

"Nisu oni naravno jedini problem, ima desetine domaćih, desetine insotranih platformi koje rade na potpuno identičan način. Obzirom da u nekom zapadnom svetu sve se svodi na ličnu odgovornost, vi deklaracijom kada potpišete da ispunjavate sve kriterijume za ozbvljenje delatnosti, niko se ne bavi kontrolom toga, je rako vas uhvate da ne posedujete sva dokumenta na zapadu, vi se time više nećete baviti, platićete ozbiljne kazne, eventualno i zatvorsku kaznu, za izbegavanje plaćamnja poreza na dohodak koji ste ostvarili po tom osnovu", kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA).

Direktor YUTA navodi da ovako blaga kaznena poltiika podstiče rad u sivoj zoni. Navodi da su Turska i Mađarska isti problem rešile uvođenjem takozvane kategorizacije, obaveznog dokumenta koji bi korisnici imali prilikom prijvaljivanja smeštaja. Investicioni savetnik Nikola Seneši kaže da problem ekspanizije stanova na dan nije samo fiskalni, nego i sigurnosni, popa bi njime umesto minsitarstva trgovine, trebalo da se bave minstarstvo finansija i unutrašnjih poslova.

"Kod nas oko 80 odsto izdavanja ide preko bookinfga i airbnba. prvo min unutrašnjih poslova tj parlament rs terba da donese ili uredbu ili proširneje krivičnog zakonika gde se neprijavljivanje gosta komercijalnog karaktera smatra kriivčnim delom. Mi ćemo imati i već imamo, videli smo za vreme koncerta Ramštajna, jako puno gostiju koji dođu u Srbiju za koje ne znamo gde su", kaže Nikola Seneši, investicioni savetnik.

I tako su uoči koncerta nemačkog benda u maju bile popunjene hiljade različitih objekata koji se vode kao stanovi na dan. Noć u nekima koštala je kao u Monte Karlu i do 5.000 evra. Pitanje je da li će ovaj problem biti rešen do manifestacije EXPO 2027, za koju u samo tri meseca je poredviđen dolazak mnogo većeg broja ljudi, oko tri miliona koje treba negde smestiti, ali nema toliko slobodnih registrovanih objekata.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Cene izdavanja stanova tradicionalno skaču pred oktobar: Kako se snalaze studenti i njihovi roditelji?