Država obustavlja otkup knjiga na latinici: Bibliotekarke pojašnjavaju da li je ovo progon latinice ili čuvanje ćirilce

Od 1. januara država više neće otkupljivati knjige na latinici za biblioteke. Osim toga, najavljeno je i da će biblioteke morati da plaćaju 15 dinara po iznajmljenoj knjizi kao naknadu autorima. Da li je ćirilica zaista ugrožena? Kako će ovo uticati na rad izdavača? Da li će tarifa za autorska prava ugroziti rad biblioteka? Ovo su pitanja za gošće Uglomera u jutarnjem programu "Probudi se" Jasnu Novakov Sibinović direktorku Geopoetike i Jelenu Podgorac Jovanović direktorku Biblioteke šabačke.

Iz Ministarstva kulture letos je saopšteno da će se na konkursima za otkup knjiga za biblioteke, otkupljivati samo knjige na ćirilici. Jasna Novakov Sibinović prokomentarisala je ovo i otkrila da li je izdavače neko iz Ministarstva obavestio o ovoj odluci.

Ministar Selaković je izjavio da država nema ništa protiv da izdavači izdaju knjige i na drugom pismu, ali da ono što će država da oktupljue treba bude štampano ćiriličkim pismom – prelepom Vukovom ćirilicom.

Ministar Selaković je na Vukovom saboru ove godine rekao da je ćirilica srpsko pismo koje je ugroženo i da država hoće da ga sačuva, te Jelena Podgorac Jovanović daje svoje mišljenje da li je to pravi način da se sačuva ćirilica.

Selaković kaže da se u Srbiji na ćirilici objavljuje svega 10 do 20 posto knjiga, što može negativno da se odrazi po srpski identitet.

Novakov Sibinović pojašnjava kako će ova odluka uticati na izdavače, konkretno na Geopoetiku i od čega zavisi da li će knjiga biti štampana na latinici ili ćirilici.

Jelena Podgorac Jovanović radite u Biblioteci šabačkoj i svedoči da li je primetili da čitaoci pri izboru knjiga prave razliku – da li je ona štampana na ćirilici ili latinici i koliko je to njima uopšte važno.

Pre dve godine Ministarstvo kulture je poništilo konkurs za otkup knjiga za potrebe javnih biblioteka zbog nepravilnosti i sukoba interesa. Jasna Novakov Sibinović ističe da li su oni u Geopoetici kao izdavač zadovoljni kako se inače sprovodi konkurs. Ministarstvo je 2022. godine poništilo konkurs za otkup knjiga jer članovi komisije nisu potpisali izjavu da nisu u skuobu interesa.

Komisija Ministarstva kulture konsultuje javne biblioteke pri izboru publikacije na srpskom jeziku. Koliko se uzima u obzir to što bibloteke predlože otkriva Podgorac Jovanović i dodaje da li su zadovoljni kriterijumom pri izboru knjiga.

Od 1. januara predviđeno je da na svaku iznajmljenu knjigu javne biblioteke plaćaju po 15 dinara za autorska prava. Bibliotekarsko društvo Srbije zatražilo je od Vlade i Ministarstva da se ova odluka stavi van snage te gošća „Probudi se“ priznaje da li su biblioteke konsultovane kada se donosila ovakva odluka.

Da li se uvođenje tarife od 15 dinara na pozajmljenu knjigu na bilo koji način tiče izdavača otkriva Novakov Sibinović i dodaje kakav je uopšte stav ljudi iz njene industrije o ovoj temi. Uvođenje traifa za pozajmicu knjiga predviđeno je Zakonom o autorskim pravima. Tim zakonom je regulisano da se novac od plaćanja tarifa uplaćuje Organizaciji za ostvarivanje reprografskih prava.

Tarife za autorska prava postoje i u zemljama okruženja. Npr. Hrvatska i Slovenija su to rešile tako što takse plaća država, odnosno resorno Ministarstvo. Dakle, predviđeno je da novac koji se sakupi od iznajmljenih knjiga u bibliotekama ide piscima i autorima. Te postavlja se pitanje kome bi trebalo da ide novac npr. kada se iznajmi roman “Zločin i kazna” od Dostojevskog ili roman “Koreni” od Dobrice Ćosića. Predviđeno je da porodice preminulih pisaca nemaju pravo na naknadu od iznajmljenog dela.

Iz Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava podržavaju stav da novac za tarife treba da izdvaja država, lokalna samouprava. Prema računici Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava tarife za iznajmljivanje knjiga na godišnjem nivou za celu Srbiju iznisle bi ukupno 190.000 evra. Ukoliko država ostane pri odluci da to ide na teret biblioteka, Podgorac Jovanović pojašnjava koliko će to ugroziti njihov rad i da li će uopšte moći da opstanu.

Oni koji zagovaraju uvođenje tarife za autorska prava kažu da je cilj afirmacija mladih pisaca, Novakov Sibinović komentariše da li je to dobar način za afirmaciju npr. mladih pesnika i daje svoje mišljenje koji je najbolji način za afirmaciju mladih pisaca.

Prilog pogledajte na početku ove vesti