Dragoljub Zamurović: Mladi ljudi pobeđuju sve željom da poprave društvo

On skoro svaki dan objavite po neku novu fotografiju iako je zvanično u penziji, te sad objašnjava šta ga „tera“ na to da je i dalje i aktivan i prisutan tamo gde se nešto dešava, ali uvek izdvojen i sa najboljim pogledom.

Ako samo krenemo od njegove poslednje objavljene fotografije na Fejsbuku, a naslovio je „Opšta propast“ – ogoljena stabla u kadru, a on na to kaže „scenografija za tihi kraj", gost "Probui se! analizira šta to sve vidi ovih dana i u prirodi i u društvu.

"Ovo je fotografija koju sam danas snimio na Avali. Veliki deo nekada bujne šume sada izgleda kao scenografija za tihi kraj – stotine stabala, bez ijednog lista, kao svedoci nečega što nismo želeli da vidimo. Nema dima, ali izgleda kao da je prošla vatra.
Ne nestaje samo zelenilo u gradovima – nestaju čitava šumska područja. Tiho, polako, daleko od buke i kamera. I ne znamo zašto: bolest, suša, zagađenje, ljudska nebriga? Ili sve zajedno. U svakom slučaju, nešto ozbiljno se dešava. I dok ne shvatimo da priroda ne ume da viče – nego samo da nestaje – neće nam biti jasno koliko smo već izgubili", napisao je Zamurović.

Kaže da „priroda ne ume da viče nego samo da nestaje“, te ovaj fotograf komentaruše da li možemo ovo da upotebimo i kao metaforu za aktuelni trenutak. Građani mesecima viču da ne bi nestali, da ne bi u tišini prošlo ono što se desilo u Novom Sadu, da bi probudili sve oko sebe.

Njegova krilatica je da ne radi ni za koga osim za "istinu i istoriju", te gost "Priobudi se" navodi pa kakva se ovo istorija piše, pošto vidimo ogoljenu prirodu, nezadovoljne građane, uništene mostove, ali i ljubav, solidarnost, zajedništvo…

"Fotografija uvek smeta ljudima koji žele nešto da sakriju", smatra Zamurović i dodaje da pokušava da uvek bude negde gde nema drugih fotografa.

Decenijama prati i beleži aktuelnosti, te sad komentarie kako mu deluje ono što je beležio poslednjih sedam meseci i šta mu je ostavilo najsnažniji utisak.

On za sebe kaže da nije klasičan fotoreporter nego da priča priču, i te njegove fotografije najčešće prati i opis sa nekim književnim referencama, te Zamurović objašnjava na koju ga priču sada podseća Srbija, i da li postoji neko delo ili lik koji tumačimo trenutno kao društvo. On dodaje ko su građani Srbije trenutno, Don Kihot protiv vetrenjača ili vidi optimistični kraj.

"Mladi ljudi sve pobeđuju željom da poprave ovo društvo", smatra fotograf.

Za kraj fotoreporter dodaje u koju će fotomonografiju ući ovo što trenutno beleži i da li se možda bliži „Sećam se 3“.

Dragoljub Zamurović je rođen 1947. godine. Posle završenog Arhitektonskog fakulteta, pohađao je postdiplomske studije fotografije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Za svoje fotografije dobio je brojne nagrade širom sveta. Autor je više fotomonografija od kojih su najznačajnije „Cigani sveta“, „Kazahstan“, „Međugorje“, „Kazanj“, „Srbija, život i običaji“, „Vojvodina“, „Sarajevo“, „Crna Gora“, „Srbija - Dunavski sliv“ i fototipsko izdanje „Sarajevske Hagade“.

Član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije od 1980. godine, a 1995. godine dobija zvanje Istaknutog umetnika ULUPUDS-a i tako se svrstava među nekoliko najznačajnijih umetnika srpske fotografije danas.

Pod pseudonimom Art Zamur, od 1988. godine sarađuje sa francuskom agencijom Gamma Presse Images preko koje su njegove fotografije dospele u najveće svetske magazine Time, Newsweek, The New York Times Magazine, Stern, Paris/Match, Figaro Magazine, Geo, Europeo, National Geographic... Čuveni američki magazin LIFE dva puta je njegove fotografije uvrstio u rubriku Big Pictures, a u julu 1991. godine jedna fotografija ovog autora objavljena je i na naslovnoj strani tog časopisa.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Dragoljub Zamurović i Aleksandar Gubaš: Protest na Slaviji – prebrojavanje i ugao objektiva