Dr Rodić savetuje koje preglede da obavite pre vežbanja

Rodić kaže da pre nego što neko počne da ulazi u povećane fizičke napore, poput odlaska u teretanu, mora prethodno da uradi osnovne preglede i laboratorijske testove kako bi bio siguran da mu je telo za tako nešto spremno.“Ja sam dugo bio lekar u profesionalnom klubu i tamo su bili obavezni pregledi. Neki klubovi to možda skromnije rade ali mi smo radili detaljno. Radili smo recimo kiseoničke potrošnje, test srčanog opterećenja, ultrazvučnu dijagnostiku srca i krvnih sudova”, kaže.Objašnjava da se i kod takvih slučajeva desi iznenadna smrt. Podseća na to da je 2007. mladi španski fudbaler Antonio Puere umro u 22. godini, praktično na terenu, od srčanog udara i slučaj ruskog igrača Nikite Sidorova koji je sa 18 godina pao u toku utakmice bez ikakvog kontakta i preminuo jer mu je pukla moždana aneurizma.“To su biološki najbolje godine, oni bi trebalo da su zdravi kao čelik. Ako je neko zdrav u naciji to bi trebalo da budu profesionalni sprtisti, vojska, policija…”, navodi.Objašnjava da uzrok tome mogu da budu neke skrivene, asimptomatske anomalije koje je na testiranjima nemoguće otkriti, iako je njihov procenat jako mali.“Moždana aneurizma je, na primer, urođena stvar. Čak i pri povećanim fizičkim naporima ona ne daje simptome. Simptom koji bi mogao da uputi nekog da to pregleda je bar neka glavobolja, da ne bi svako išao na snimanje krivnih sudova glave i vrata, ali postoje potpuno asimptomatske varijatne koje ne daju nikakve signale”, kaže.Kako kaže, postoje i signali, poput umora ili nekog bola koji može da nas uputi na to da je potrebna provera zdravstvenog stanja.Ponavlja da je, bez obzira na to da li simptomi postoje, dobar lekarski pregled neophodan.Najčešće, kako kaže, na sreću postoje signali koje daje telo i koje treba proveriti.“Ja recimo nisam dovoljno igračima da počnu sa treninzima ako imaju karijes, zdrave zube. Zašto? Čes izazivač bolesti zuba je neki beta hemolitički streptokok koji može u organizmu da napravi zabuni i da organizam počne da pravi antitela i na rođene strukture. Najopasnije za sportiste je što hoće da dodirne i unutrašnji endotel srčanog mišića”, objašnjava.Kaže da je rekreativno bavljenje sportom dva puta po 60 minuta nedeljno, a da se taj pojam danas drugačije shvata i ljudi se upuštaju u preterene napore bez ikakvih pregleda. Naglašava da je pored biohemije neophodno uraditi i detaljnije kardiološke pregleda u koje spada i test opterećenja srca.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram