Dnevnik u Francuskoj: Kako do litijuma za sve potrebnije baterije za električne automobile?

U svakodnevnom životu Francuzi menjaju svest i pokušavaju da se prilagode. Biciklom se uveliko stiže s jednog kraja grada na drugi, gradski autobusi ako nisu električni onda idu na biogas, kad je gužva tu jei metro. Taksisti putnike prevoze električnim automoibiulima. 5075 U ekološkom načinu rada su i komunalne službe. A ovo je automobil budućnosti. Model može da bira svako prema svom ukusu, potrebama i mogućnostima, ali njegova glavna karatketritika je što ga umesto goriva pokreće elektična baterija.

"Renoovih dobavljača se nalazi u krugu od 300 kilometara oko pogona u Dueu", kaže Philippe Farge, delegat za severoistočni region grupe Renault.

Od pre dve godine pogon na severu francuske proizvodi 100% električna vozila. Uključujući i svog favorita novi Reno 5. Proglašen za automobil 25. godine, u zemlji u kojoj se proizvodi. A proizvodnja je jako daleko od one koja se upotrebljavala za originalni mali gradski automobil koji je pre 50 godina proizveden u preko 5 i po miliona primeraka. Sve je robotizovano i ništa nije prepušteno slučaju. Svaki korak se proverava, jer bezbednost pre svega.

"Cilj Renoa i ovog pogona u Dueu je da doprinese demokratizaciji elektirčnog automobila u Francuskoj i Evropi, tako što će proizvoditi i tržištu ponuditi popularne i dopadljive automobile, pristupačne što većem broju ljudi. Ciljevi enegretske tranzicije takođe se podudaraju sa važnim ciljem koji je postavila Francuska, koja je stateški odlučila da do 2030. proizvede 2 miliona električnih automobila u zemlji. Mi ćemo tom cilju doprineti", kaže Farge.

ACC ističe da proizvodi prvu bateriju za električne automobile Made in Europe. Za sada za tri modela, a planiraju svoje gigafabrike da prošire na Nemačku i Italiju. Svesni su da tržište baterija suvereno drže kineske kompanije, kao i činjenice da tržište električnih automobila sporije raste nego što se očekivalo.

"Nonsens je kupovati bateriju tešku 500 kilograma na drugom kraju sveta, pa tovariti je na brod, avion ili kako god, da prolazi preko pola sveta i Evropu, da bi čuvali okolinu samo dok vozite", smatra Matije Iber, generalni sekretar kompanije ACC.

Postrojenje fabrike koja planira da postane evropski lider sme da obiđe, i novinari iz Srbije učesnici programa “Puls Evrope – medijske posete EU”. Izgleda kao laboratorija. Ali nema snimanja. Sirovine koje se obezbeđuju sa strane, mogao bi da zameni između ostalih i litijum kojeg Francuska ima, ali još uvek ne ekspolatiše.

"Učestvovao sam u javnoj rasparvi sa predstavnikom kompanije Imeris. Otvoreno je pričao o svemu, govorio šta će sve biti ispoštovano i ja sam uveren u njihov potencijal da izgrade nešto što neće zagađivati okolinu. A mogu da razumem i ljude koji se ne slažu. Ali ako želimo da se oslonimo na kompletno evropski lanac snabdevanja, moraćemo da idemo do kraja priče, i verovatno ćemo morati ponovo da otvoramo rudnike u Evropi, kaže Iber.
Tokom poslednje posete Emanuela Makrona Francuska i Srbija su jesenas potpisale Izjavu o namerama o partnerstvu u oblasti istraživanja i eksploatacije kritičnih mineralnih sirovina. Za sada sve se svodi na razmenu iskustava i konsultacije. Francuzima je prioritet da razviju sopstveni resurs.

"Znamo da će litijum u narednim godinama biti jedan od najvažnijih kritičnih minerala. Naša procena, koju delimo s Međunarodnom agencijom za energiju je da nam je potrebno 10 puta više litijuma nego što trošimo sada, da bi proizveli baterije koje su ključne za energetsku tranziciju", ističe Benžamen Galzo, delegat francuske vlade za strateške minerale i metale.

Cilj je postavila Evropska unija, Francuska ga sprovodi - 2035. zabrana prodaje automobila sa unutrašnjim sagorevanjem.

Konkurencija jeste zaista jaka ali je mala verovatnoća da ijedan grad u evropi može po stilu, eleganciji , lepoti, kulturi da parira Parizu. To potvrđuju i turisti koji grle u ovaj grad koji iz godien u godinu obara rekorde posećenosti. S druge strane naravno ovaj grad je i glavni grad Francuske, zemlje sa preko 68 miliona stavnika i nalazi se usred svoje energetske tranzicije. Francuska je ambiciozno i visoko postavila svoje ciljeve pre svega da bude energetski efikasna ali i da bude energestki nezavisna.

Još '95. početkom izgradnje brze pruge i uvođenja voza koji može da razvije brzinu i od 320 kilometara na sat, francusko društvo i država su se podelili. Dražava je odlučila, struka projektovala ali su građani kroz čije njive i imanja je trebalo da prođe TŽV, uključujući predsednike opština i gradonačelnike rekli - ne može. TŽV je danas obično prevozno sredstvo ali se tada započeta dikusije pretvorila u insituciju nacionalne javne debate.

Cilj javne rasprave nije da se postigne jednoglasna odluka. Već je način da se građanima i udruženjima koja su u njoj učestvovala objasni i da nosioci projekta odgovore na sva pitanja koja su im postavljena, na to su obavezni. Legitimna pitanja zainteresovanih strana ne podrazumevaju samo direktno suprotstavljanje već i mogućnost prihvatanja", kaže Mark Papinuti - predsednik komisije za Nacionalnu debatu za javnostg - CNDP.

Otvaranje rudnika litijuma u centralnom delu Francuske, jedna je od tema koja je polarizovala društvo. Jesenas je završena javna debata u kojoj su učestvopvali i nosilacprojekta i lokalna zajednica i sotali zainteresovani. Komisija na čijem je čelu Mark Papinuti bila je zadužena za organizaciju i učešće što većeg broja ljudi.

"Mi tražimo od nosioca projekta da odgovori na sve strahove lokalnog stanovništva. Naš zadatak nije da brojimo koliko ljudi je za za koliko protiv, već da tražimo odgovore na pitanja koja to zaslužuju. Često se radi o vrlo naivnim pitanjima, a inženjeri se školuju da odgovore na ona tehnička. Kada bude završeno ovo kontionuirano praćenje uslediće još jedna faza javne istrage, tokom koje će se ponovo sve preispitati pa čak i u toj fazi ako se neko pojavi i kaže ja imam pitanje, moraće od nosioca projekta da dobije da dobije odgovor", kaže  Papinuti.

Od poštara koji stižu do najzabačenijih delova područja na kom je planiran rudnik, preko influensera, do srednjoškolaca iz kraja, svi su pozivali na javnu debatu i svi koji su hteli imali pravo da u njoj učestvuju. S obrzirom da interesovanje ne jenjava prešlo se na fazu kontinuiranih konsultacija. Građani mogu i dalje da pitaju, investitor je i dalje u obavezi da u roku od tri meseca odgovori na sve njihove nedoumice. Rudnik litijuma u Francuskoj još uvek je pitanje, električni automobili odavno su činjenica.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Nova u Francuskoj, o čuvanju radioaktivnog otpada i atomskoj energiji