Da li Orbanovo zalaganje za brži ulazak Srbije u EU više pomaže ili odmaže?

Viktor Orban je u evropskom parlamentu pozvao Evropsku uniju da primi Srbiju u članstvo, u okviru priče o porodičnim vrednostima i čuvanju Evrope, dok su mu levičarski poslanici horski pevali O Bela Ćao, poznatu antifašističku pesmu, nazivajući ga autokratom, i korisnim idiotom Rusije i Kine. Tu neki poslanici inače Srbiju nazivaju mala Rusija, dok predsednik te male Rusije odlazi na pro-ukrajinski samit u Dubrovniku, zagovara litijum po nemačkoj meri, prećutno sprovdi zapadni plan za Kosovo i najavljuje energetsk sporazum sa Amerikom. Rekl bi se, nikad bliža saradnja sa Zapadom, a nikad dalje članstvo u Uniji. O demokratiji u senci dilova i interesa, Đuro Svilar, reporter Dnevnika na TV Nova.

Sećate li se devedesetih i priče kako je Srbija garant stabilnosti Balkana i kako se zatim ta bajka završila 99. u krvi? 30-ak godina kasnije, Viktor Orban za govornicom, evroparlamentarcima juče poručuje, bez Srbije u Evropskoj uniji nema mira i stabilnosti na Balkanu. Jesmo li onda bliže pridruživanju EU, ili će nama Evropa, kao što su Orbanu levičari u evropskom parlamentu, pevati O bela ćao?

„To istovremeno može se tumačiti, ne znam koliko je on bio svestan kada je to izgovorio, da je Srbija zapravo bauk na zapadnom Balkanu, da je Srbija zemlja koje se treba plašiti“, rekla je Jelica Miniž iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Njen predsednik bio je juče u Dubrovniku na samitu Ukrajina-jugoistočna Evropa, gde je pre nego što je potpisao deklaraciju od 18 tačaka, intervenisao i promenio tri.

„On očigledno ima tu moć, taj kapacitet da utiče na nešto oko čega se 12 zemalja dogovore, da on tu napravi izmenu koja po njegovom mišlejnju odgovara Srbiji, a to je da se ne uvode sankcije Rusiji, da se pomoć definiše ne samo kao vojna i da se Krim ne tretira posebno, nego da se govori o ukupnom integritetu Ukrajine za koji se Srbija deklarativno zalaže“, kaže Minić.

„Boravak AV u Dubrovniku zapravo ima za cilj da on pošalje poruku onim državama članicama EU na koje računa da je spreman da učini sve što je neophodno da bi dobio podršku za još izvesno vreme da opstane i ostane na vlasti. Ne treba smetnuti s uma da i vodeće države članice EU imaju svoje interese, one će u skladu sa svojim interesima biti tolerantne prema AV onoliko koliko je potrebno da te interese ostvare“, kaže Miloš Stanković iz Novog DSS-a.

O interesima i saradnji Vučić, i kompanije Rio Tinto, ali i ljudi iz najviših evrpskih insitucija dokaze je iznosila i Marinika Tepić, koja tvrdi da se predsednik Srbije još 2021. sastajao sa direktorima Rio Tinta i dogovarao projekat Jadar, uz posredovanje Maroša Ševčovića, evropskog komesara i čoveka povezanim sa kompanijom Inobat.

„Ta slovačka kompanija InoBat, koja je najavila da će u Ćupriji graditi fabriku baterija. To podrazumeva da će pola milijarde evra novca građana Srbije da se upumpa slovačkoj kompaniji, kao subvencija. Ova prepiska između direktora Rio Tinta i evropskog komesara je dokaz, gde sam Rio Tinto kaže, dogovrili smo sa Aleksandrom Vučićem rudarenje litijuma“, kaže Marinika Tepić iz Stranke slobode i pravde.

Da li je litijum garancija ili prepreka pridruživanju ili se Evropska unija u otvaranje poglavlja povija i zavisi od strateških dogovora, poput politike prema Rusiji i smirivanju situacije na Kosovu?

„Nijedna od ove tri stvari nemaju veze sa našim evropskim putem. Srbiju članstvu EU može da pogura demokratizacija našeg društva, bolji odnos prema medijima, ne prozivanje novinara N1 i Nove S da su strani špijuni, može da pogura i dalja demokratizacija i izgradnja institucija. Mi smo daleko od toga. Ovo su neophodni koraci da uskladimo spoljnu politiku sa politiko EU, ali ne možemo biti deo evropske porodice sa ovakvim stepenom korupcije i ako je Srbija prva po stepenu organizovanog kriminala i korupcije“, kaže Srđan Milivojević iz Demokratske stranke.

„To je velika igra, mislim da je litijum čarobna reč koja gvozdena vrata otvara, dakle izjave koje dolaze iz Brisela da nema veze priča sa litijumom sa daljim napretkom ka EU, moje mišljenje je da to uopšte nije tačno. S druge strane ako bi građani Srbije uspeli da spreče eksploataciju litijuma u Srbiji, mislim da bi dobili samopoštovanje, samopouzdanje, ali da bi dobili poštovanje u EU i u svetu, koliko god to apsurdno zvučalo. I mislim da bi to bio ogroman preokret i u Srbiji“, smatra Minić.

„U dokumentu Vlade imate formulaciju da bi pitanje iskopavanja litijuma, odnosno jadarita, eventualno moglo da ubrza naš put ka EU, ne učlanjenje, ne činjenicu članstva, nego da ubrza taj nekakav proces pridruživanja“, ističe Stanković.

O pridruživanju i otvaranju još jednog međunarodnog poglavlja piše i ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala Švarc, koja tvituje kako Kosovo u CEFTI više nije predstavljeno kao UNMIK, već Kosovo sa zvezdicom. Čini se da se polako ali sigurno, Kosovo pretvara u ono što je i zamišljeno tzv. francusko-nemačkim planom i Ohridskim aneksom.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.