0
Nova taksa Evropske unije na emitovanje štetnih gasova mogla bi značajano da ugrozi izvoz Srbije, ali i celog regiona. Taksa, poznatija kao CBAM, koja bi trebalo da natera proizvođače da ne zagađuju okolinu, počeće da se primenjuje već od 2026 godine. Šta je to CBAM, na koga se odnosi, kako se proverava da li je proizvod napravljen uz zagađivanje okoline i da li će sve to da okrene industriju ka zelenim, obnovljivim izvorima energije, samo su neka od pitanja za gošću jutarnjeg programa "Probudi se" - Mersihu Samardžić, regionalnu menadžerku norveške Montel grupe.
Evropska unija će od 2023. godine postepeno uvoditi mehanizam za oporezivanje robe koje uvoze njene članice i pri čijoj se proizvodnji oslobađa velika količina ugljen-dioksida (CO2). Među te proizvode spadaju gvožđe, cement, električna energija, građevinski materijal, čelik, aluminijum i đubrivo, koji su proizvedeni u procesu koji emituje više ugljen-dioksida (CO2), nego što je dozvoljeno standardima koje je odredio Brisel, objasnila je Samardžić.
Doduše, precizirala je da će srpske kompanije koje izvoze u Evropsku uniju morati do 2026. godine samo da prijavljuju emisiju ugljen-dioskida koji se oslobađa u toku njihovih proizvodnih procesa. Posle toga počinje obaveza plaćanja poreza za emitovani ugljen dioksid, a ova norma skupo bi mogla da košta Srbiju ukoliko se ne preduzmu određene mere za dekarbonizaciju.
Navela je da bi nas, po proceni stručnjaka, CO2 taksa godišnje koštala između milijardu i po do dve milijarde evra. Razlog za tako visoku cifru je u činjenici što proizvodima 70 odsto električne energije iz uglja, i da zeleni projekti EPS-a u naredne tri godine, neće moći značajnije da smanje procenat udela termo-sektora.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Vetroparkovi – Kako zauzdati silu i spasiti Evropu?
