Da li je najava većeg minimalca ujedno i najava jesenjih izbora?

Kad mine priča o obojenoj revoluciji, domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima koji žele na vlast pomoću izbora kad im vreme nije, na dnevni red dolazi ekonomija. Pa se tako Aleksandar Vučić opet hvata najsiromašnijeg sloja stanovništva najavljujući veći minimalac za 50 do 100 evra. Miriše li to možda ipak na neke kasnojesenje izbore?

"Ovim se nastavlja politika da mi nemamo ekonomsku politiku zadnjih 10 i više godina i da nemamo ni budžet i da se i ekonomska politika i budžet zasniva na tome da predsednik izađe kaže nešto, a onda se to dalje kroji prema onome što je on rekao. Ta praksa i ta politika se vodi prema onome što pokazuju istraživanja dnevna, gde je potrebno da se zapuši neka rupa, gde je potrebno da se baci koji par stotina miliona evra i na kraju dana i ne mora da znači da će rezultat toga biti izbori jer izbori će biti onog dana kada istraživanja pokažu da sada SNS može da pobedi", kaže Goran Radosavljević, ekonomista.

"Znamo da kad god su bili izbori da su uvek podizane i plate i penzije i davane one jednokratne pomoći, tako da ako to imamo kao iskustvo onda ovo deluje da je priprema upravo za to", smatra Aleksandar Milošević, Nova ekonomija.

Oko visine minimalca preskačio je Vučić i sindikate, ali i sve ostale institucije.

"Odluku o minimalnoj ceni rada donosi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, on može da donese i dva puta godišnje, ako neko od učesnika pokrene inicijativu ukoliko je došlo do poremećaja parametara na osnovu kojih se utvrđuje. Mi sad ne znamo 550 evra, kako se došlo do te cifre, na osnovu kojih kriterijuma baš taj iznos. Dajte da potpisujemo kolektivne ugovore na sektorskom nivou, da pregovaramo zarade kroz kolektivne ugovore, a ne ovako na neki direktivan način bez ikakvog obrazloženja", kaže Čedanka Andrić, UGS "Nezavisnost."

Kako zaista živimo, građani kratko obrazlažu.

"Dobro, odlično. Super, vrlo dobro. Odlično. Solidno. Super, znaš šta znači super. Na srpskom odlično 200 posto života. Pa dobro, mislim solidno, skromno, porodično, poso kuća, poso kuća, šta ću drugo, tako žive svi i svi živimo tako u Srbiji", kažu građani.

Koliki je stvarni ekomonski zastoj zbog blokada, kako tvrdi vlast?

"Možda u jednoj manjoj meri, ali mnogo više u meri uticaja spoljnih faktora, dakle, ove krize koju imamo na evropskom nivou, carine, odnos Amerike - Evrope, Evrope i Kine. Protesti, situacija koja traje šest meseci i nema pozitivan efekat ekonomski, ali uvek kada govorite kakav je taj efekat, morate razmišljati dugoročno, dakle da li to vredi onoga što dobijamo, odnosno onoga što ćemo dobiti ukoliko dobijemo jedno uređenije društvo na kraju" ističe Milošević.

Očekuje Andrić da vlada imenuje svoje članove u socijalno-ekonomski savet, ali podseća na Vučićevu prošlogodišnju najavu da će do 2027. minimalac biti 650 evra.

"To bi značilo podizanje svake godine za 20 odsto. Kad smo mi prošle godine to tražili onda je rečeno da je to mnogo i postignut je konsenzus da to bude nešto malo iznad minimalne potrošačke korpe. Opet smo bili u pravu, tad smo baratali s podacima iz aprila, već januarska minimalna potrošačka korpa je veća od minimalne zarade na mesečnom nivou. Treba ukinuti minimalnu potrošačku korpu i da imamo samo prosečnu jer kakve su to minimalne potrebe i prosečne potrebe, odnosno koja to grupacija ljudi ima minimalne, a koja prosečne potrebe", kaže Andrić.

U proseku naše jučerašnje ankete, jednokaratan novac nije faktor odlučivanja koga zaokružiti na izborima.

"Što se mene tiče, što se tiče izbora imam veliku boljku, boli me uvo za izbore. Ma to me ne interesuje, to provociranje, osam meseci najavljuje penziju, penziju, penziju, znači privlači mušterije, privlači glasače. Moguće, moguće da hoće. Kolektivna svest diktira stanje i političko i ekonomsko itd. Pa neće, ja glasam za Vučića. Mene je potrefilo Đilasovo i ovi što su sve prodali i što su moju firmu "David Pajić Daka" prodali i napravili tamo Novi Dorćol i zbog toga sad imam malu penziju", kažu građani.

Ipak, je li stanje takvo da će na glasačkom listiću ponovo prelomiti uplaćenih 20 hiljada penzionerima i helikopter novac?

"Građani sada malo razmišljaju bolje i ovi veliki protesti u čitavoj Srbiji su negde podigli svest da to što ćete se sad prodati za 20.000 dinara, vlast će vam to iza sledećeg ćoška uzeti 40.000 dinara kroz povećanje struje, raznih nekih cena. Uostalom od kovida na ovamo rast cena hrane je nekoliko puta. Mislim da će biti sve teže i teže da se građani na taj način prevare", smatra Radosavljević.

"Čini mi se da je sada potpuno drugačija atmosfera u društvu i da efekat neće biti onako jak koliko je ranije bio, odnosno da taj novac na biračkim mestima možda neće vredeti onoliko koliko je ranije vredeo", kaže Milošević.

Godišnji izveštaj Inicijative A11 pod nazivom "Sistem protiv siromašnih" ukazuje na to, da je potrošačka korpa premašila 54.000 dinara, što je drastičan jaz koji ne dozoljava izlazak iz kruga siromaštva. Od početka primene Zakona o socijalnoj karti od marta 2022. godine, oko 60.000 građana ostalo je bez novčane socijalne pomoći, što je gotovo svaki treći korisnik. Građevinska industrija nikad nije bila jača, ali je sve manje ljudi u Srbiji koji mogu da reše stambeno pitanje kupoprodajom, dok fondovi javno-stambenog i programi potpomognutog ili neprofitnog stanovanja ne postoje.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Cene evropske, plate duplo manje – Dejan Gavrilović