0
Ministar finansija Srbije iz Vašingtona šalje ohrabrujuće poruke dok šarmira zvaničnike, MMF-a i Svetske Banke. Čuli smo da će Srbija nastaviti putem makroekonomske stabilnosti i da su uprkos međunarodnim tenzijama i američkim carinama u svetu, ali i uprkos blokadama u Srbiji naši finansijski temelji "i dalje stabilni i čvrsti". Blokade su u nabrajanju problema pale na treće mesto,a korupcija i teškoće oko EXPA-a se ne pominju. Samo dan-dva ranije, jedni razlog za smanjenje projekcije privrednog rasta za Srbiju bili su protesti, iako se podaci koriguju za ceo svet kao posledica globalnih dešavanja. Šta su realni brojevi,a šta političko maskiranje sopstvenih slabosti, sabira Đuro Svilar, reporter Dnevnika na TV Nova.
Dok su Siniša Mali i Jorgovanka Tabaković boravili u Vašingtonu na prolećnom zasedanju MMF-a i Svetske Banke, ministar finansija za snižavanje projekcije rasta srpske ekonomije sa 4.2 na 3.5 posto krivi studentske proteste, iako je pad privrede nešto što se od jesenas dešava u skoro svim svetskim ekonomijama. Jesu li studenti zaista krivci što nam ne ide kako je neko ranije planirao?
„Siniša Mali je nakon sopstvenog doktorata plagirao i izveštaj MMF i lažno optužio građane Srbije da su blokadama doveli do smanjenja BDP-a u 2025. godini. Slabljenje srpske ekonomije je počelo još polovinom prošle godine i to je MMF primetio još prošle godine i u oktobru smanjio projektovani rast za 2025. znači značajno pre početka bilo kakvih protesta“, kaže Dušan Nikezić, ekonomista i poslanik SSP u Skupštini Srbije.
„Ovo što Siniša Mali kaže je tačno, dakle politička nestabilnost u Srbiji jeste uzrok pada projekcije BDP-a, pa niko neće da ide u zemlju koja je politički nestabilna na način kako se to dešava u Srbiji. Međutim, ono što jeste njegova logička greška je da ljudi u Srbiji ne protestuju iz besa, da je to neka prirodna pojava ili zla namera, nego da postoje vrlo konkretni politički uzroci“, smatra Aleksandar Stevanović, ekonomista.
U vremenima kada ekonomsku situaciju u svetu dodatno pogoršavaju takse i carine koje Trampova administracija uvodi i suspenduje bez jasne politike, može li se u Srbiji očekivati drugačiji trend u odnosu na globalni?
„Sve projekcije svetske privrede govore o padu privredne aktivnosti osim u slučaju Indije, ali to je specifična država i ima specifične ekonomske performanse“, kaže Mihailo Brkić, ekonomista i poslanik u Skupštini Vojvodine.
„Dok se ne reši ovaj spor koji Amerika ima sa ostatkom sveta, do tada će verovatno i projekcije biti nešto niže. Smanjenje projekcije rasta u Srbiji jednim delom jeste razultat nesigurnosti koja postoji, ne toliko zbog naše trgovine sa Amerikom koja je minorna, nego zbog toga što EU trguje sa Amerikom, a mi sa Evropom, pa indirektno ćemo sigurno trpeti, ako se one ne dogovore oko razumnih carinskih stopa, a razumne su nulte ili do 10 posto“, smatra Stevanović.
Da studentski protesti u manjem procentu utiču na neizvesnost kod poslodavaca i zaposlenih, slažu se i Uniji poslodavaca, međutim Srbija ima problem koji se preliva iz Evrope.
Mi smo gradili našu privredu na bazi stranih investitora koji su imali uglavnom u vidu da to što proizvode u Srbiji izvezu u zapadnu Evropu. I kad nastane problem u zapadnoj Evropi onda se to sigurno odražava i na našu privredu. 1:20, 1:41 kada se radi o poslodavcima, kada se radi o privrednicima oni su tu zarobljenici, oni ne mogu tako lako da promene svoj posao koji inače radi i u koji su uložili sopstvena sredstva“, ističe Nebojša Atanacković, Unija poslodavaca Srbije.
Dok svet strepi kome će i koliko Tramp odrezeti carine, cene u Srbiji ponovo divljaju oko praznika. Ništa ni pretnje BIA-OM, ni inspekcijama, sve se izgleda svelo na sprorasdične bojkote potrošača za koje trgovinski lanci, pokazalo se pred Uskrs, mnogo ne haju.
„To je sad jedno pitanje makroekonomije. Nažalost, ona je kod nas postavljena već jako dugo vremena tako da smo mi uvozno zavisna privreda i da smo mi zapravo sve ono što su bili neki naši potencijali i unutrašnji kapaciteti u velikoj meri raspradali uklkjučujući trgovinske lance. Drugim rečima teško je uticati na promenu poslovne politike tih lanaca kad oni nisu u vlasništvu domaćih privrednih subjekata, pogotovo nisu u vlasništvu države“, kaže Brkić.
„Moramo da uzmemo 100 osnovnih životnih namirnica i utvrdimo strukturu njihovih cena i da u okviru toga vidimo gde se nalaze te razlike, da li se nalaze u maržama trgovinskih lanaca, da li kod uvoznika, da li kod proizvođača, prerađivača, i da utvrdimo ko zarađuje na narodnoj muci i da onda te u lancu na neki način kaznimo ili kroz obavezno smanjenje marže ili kroz uvođenje poreza na ekstra profit“, smatra Nikezić.
„Mi podižemo zarade, ali one teško prate inflaciju, tako da imamo praktično već jurnjavu između povećanja zarada koje je privredi teško da isplate i cena nekih neophodnih proizvoda kojima je zaposlenima neophodna“, naglašava Atanacković.
Ako se tome doda i konstantna korupcija, prema oceni Nikezića, promašena ekonomska politika koja se zasnivala na subvencionisanju stranih direktnih investicija, niskoj tehnologiji i manuelnom radu i minimalnim zaradama, onda ne čudi činjenica da Srpka inflacija iznosi 4.4 odsto, što je duplo više od proseka evrozone.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
0
0
BONUS VIDEO: „Ekonomski tigar“ na začelju Evrope? – Aleksandar Milošević
