0
Dok Moskva nudi nastavak pregovora tamo gde se stalo pre tri godine u Istanbulu, Zelenski, uz podršku Zapada, prihvata mesto i vreme, ali na duelu za stolom traži lično Putina, uz prethodni ultimatum da proglasi primirje od 30 dana. Kremlj odgovora da tako ne može da se razgovara. Nije još realno očekivati pregovore od četvrtka, ali je sasvim jasno da će neka buduća granica biti na današnoj liniji fronta. Detaljno nastavlja Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.
Da li se nazire kraj ukrajinsko ruskom sukobu, moglo bi da bude jasnije i pre četvrtka.
„Predlažemo vlastima u Kijevu da nastave direktne razgovore, bez ikakvih preduslova. Predlažemo da oni bez odlaganja počnu već sledećeg četvrtka, 15. maja, u Istanbulu, gde su ranije održani i gde su prekinuti“, rekao je Vladimir Putin, predsednik Rusije.
„Biću u Turskoj ovog četvrtka, 15. maja, i očekujem Putina u Turskoj – lično. Nadam se da on ovog puta neće tražiti razloge zašto ne može nešto da uradi. Spremni smo da razgovaramo o okončanju rata – u četvrtak, u Turskoj. Predsednik Tramp je to podržao, svi lideri to podržavaju“, kaže Volodomir Zelenski, predsednik Ukrajine.
Putin i Zelenski se nisu sreli od decembra 2019. godine. Predsednik Turske Erdogan u telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom rekao je da je Turska spremna da bude domaćin pregovora s ciljem postizanja trajnog rešenja. Francuski predsednik Emanuel Makron kaže da će Amerika preuzeti vodeću ulogu u nadgledanju prekida vatre, uz podršku evropskih zemalja koje ne odustaje od namere da Moskvu na pregovore zovu ultimatum o prekidu vatre od 30 dana.
„Pristup usmeren na pronalaženje stvarnog diplomatskog rešenja ukrajinske krize, otklanjanje uzroka sukoba i uspostavljanje pouzdanog mira naišao je na razumevanje i podršku lidera mnogih zemalja, uključujući naše partnere. Poznat je i stav predsednika Amerike, koji je pozvao ukrajinsku stranu da odmah, bez ikakvih uslova, učestvuje na sastanku koji smo predložili. Posvećeni smo ozbiljnoj potrazi za načinima dugoročnog mirnog rešenja. Pretnje sankcijama izrečene su kao ultimatum. Ali jezik ultimatuma je neprihvatljiv za Rusiju. Ne možete tako razgovarati sa Rusijom“, poručio je Dmitri Peskov, portparol Kremlja.
Ministri spoljnih poslova nekoliko ključnih evropskih zemalja sastali su se u Londonu na razgovorima o Ukrajini, dva dana pošto su ukrajinski saveznici postavili Moskvi ultimatum. Kijev je optužio Moskvu da je ispalila više od 100 dronova tokom prethodne noći.
„Videli smo šta je Putin rekao, a šta su uradili preko noći. Opet, više od 100 napada dronovima na Ukrajinu. Da bi se započeli bilo kakvi mirovni pregovori, mora postojati prekid vatre. I moramo videti da Rusija to želi, da pokaže dobru volju da sedne i razgovara, a toga nema. Moramo izvršiti pritisak na Rusiju da zaista želi mir i da sedne i razgovara sa Ukrajinom“, kaže Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Pozicije na frontu su već dugo nepromenjene. Mirovni pregovori sa Ukrajinom moraju da obuhvate i naacrt sporazuma iz 2022. do kog se došlo u Istanbulu, a od kog je Kijev odustao, kao i faktičko stanje na terenu, insistiraju u Moskvi.
„Rusija kontroliše petinu Ukrajine, to je tačno, ali dobar deo tih teritorije je Krim i oblasti koje su stavili pod svoju kontrolu još 2014. godine, ali jedna četvrtina Donjecke oblasti, Zaporoške i Hersonske je pod kontrolom Ukrajinske vojske. Neka početna ambiciozna radikalna pozicija Rusije za pregovore je bila povlačenje ukrajinske vojske sa komplentnog teritorija četiri oblasti koje su prisjedinjene Ruskoj federaciji“, analizira Aleksandar Radić, vojni analitičar.
Ukrajina mora da izađe iz rata u koji je ušla sa neproporcijalno manjim resursima, a u kojem je uz pomoć Zapada, pružila otpor Rusiji, čak i u Kurskoj oblasti, što je bilo iznenađenje i za njene saveznike, ocenjuje Radić. Sada traže izlazak iz sukoba sa što manje teritorijalnih gubitaka, bez manevarskog prostora za trgovinu.
Uz Kijev, kao saveznik, najviše ostaje Evropska unija, koje se to najviše tiče, zbog rizika od sukoba u baltičkim i nordijskim zemljama, članicama NATO-a, procenjuju u Novom trećem putu.
„Pozicija SAD se menjala od svesrdne podrške u vreme Bajdena do smanjenja i početka jednog skepticizma u sred Trampove administracije, da bi sad ona bila relativno nezainteresovana sa određenim potezima koji jesu išli u prilog Ukrajine poput dozvole transfera američkog naoružanja koje se nalaze u trećim državama ka Ukrajini. Amerika ima kao sentiment nezainteresovanost u ovoj fazi, naročito nakon potpisivanja sporazuma o mineralima“, kaže Dimitrije Milić, Novi treći put.
Ako do sastanka u četvrtak kojim slučajem i dođe, upućeni veruju da bi linija razgraničenja bila trenutna linija fronta, što ne podrazumeva trenutne administrativne linije oblasti pod aneksijom.
„I nije to presedan. Na kraju krajeva, mi imamo ikustvo na Balkanu, da je rat u BiH završen podelom teritorija koja je politička i koja je ostvarena u ratu. Može da se očekuje takvo rešenje. Ukrajina neće prihvatiti politički svršen čin, ali realnost je jasna, Rusi gde god da su ušli ostavljali su ruski aparat vlasti, uložili su novac u obnovu srušenih objekata, koliko se stiglo, koliko su imali volje, jer su procenili da odstupanja kasnije nema“, poručuje Radić.
U narednih 48 sati biće jasnije da li je i kome koliko do mira ili se iscrpljivanje, na svim poljima, nastavlja
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
3
3
0
BONUS VIDEO – Rat u Ukrajini: Primirje na praznik niko nije ni primetio