0
Odložena je javna rasprava o prostornom planu za Beograd na vodi koja je trebalo da bude održana za pet dana. Pristiglo je 10 hiljada primedbi posebno na deo koji se odnosi na rušenje Beogradskog sajma. O važnosti još jednog napadnutog simbola glavnog grada, Jelena Kikić, reporterka Dnevnika na TV Nova.
(Bez zavedenog datuma, potpisa i pečata ali na zvaničnom sajtu Agencije za prostorno planiranje i urbanizam danas je objavljeno obaveštenje da se javna sednica komisije za javni uvid u nacrt izmena i dopuna prostornog plana „Beograd na vodi“ sa 30. juna odlaže do daljeg. Prošle nedelje aktivisti, zborovi i deo gradske opozicije predali su Agenciji primedbe građana na plan koji predviđa i skoro totalno rušenje Beogradskog sajma.
„Ja mislim da je cifra negde oko 10.000 primedbi da je stiglo na njihovu adresu. I mi smo takođe poslali našu peticiju da se Sajam zaštiti, ceo kompleks, što broji negde oko 35.000 potpisa. Tako da ja mislim da čak i u teoriji oni nisu mogli da odgovore na sve te primedbe do 30. I verovatno nisu ni očekivali da će biti toliki broj. ali takođe moje mišljenje je da se oni plaše suočavanja sa građanima i da zbog toga će staviti onlajn. Ja mislim da je njima neprijatno da veliki broj ljudi stoji i govori da to što rade nije dobro. smatram da je na njima, na ljudima koji su u toj komicsiji velika odgovornost jer oni potpisuju taj projekat i govore da je tu sve dobro. u tom projektu jako mnogo nije dobro i jako je štetan za grad“, smatra Angelina Jokić, odbornica Kreni-promeni u Skupštini grada Beograda.
Od postavljanja kamena temeljca do danas, megalomanski projekat koji guta obalu glavnog grada i sve pored nje, nijednom nije stao. A o njegovoj budućnosti će se o svemu sudeći raspravljati preko interneta umesto za stolom.
„To je samo ispunjavanje neke forme koja se kosi sa nekim drugim zakonskim pravima koje građani imaju jer to onda nije rasprava, vas bukvalno neko može da isključi i stavi na mjut. Ili da vam ograničava vreme, tu nema nikakvog dijaloga, a javna rasprava upravo tome služi. da građani pričaju sa ljudima koji su pravili taj plan ne bi li došlo do pronalaženja zajedničkog jezika i do razmene nekih argumenata“, kaže Sanja Solarević, odbornica Zeleno-levog fronta u SO Savski venac.
Odbrana Sajma, celog kompleksa a ne samo Hale 1, dugo traje, ali ono što je razlikuje od brojnih drugih je što je potpisiavnjem Deklaracije o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba – iza nje stala i stručna javnost
„Milsim da je to jako važno, to se nije do sada desilo na takav način u nekim prethodnim slučajevima, sada u stvari ta podrška i taj stav ujedinjene stručne zajednice nije izostao i mislim da je to baš značajno i da to treba uvažiti. mislim da ne bi smeo da se donosi plan protiv kojeg postoji toliko snažno protivljenje“, kaže Božena Stojić, kolektiv „Ministarstvo prostora“.
Sredinom pedesetih godina prošlog veka jugoslovenka arhitektura je postigla ono po čemu je dan danas prepoznata u svetu. Ni iz čega je stvorila nešto. I to od betona.
„Naši inženjeri Krsrtić i Žeželj kao i arhitekta Pantović oni su rekli: dobro, čekaj, imamo ovaj resurs ovde šta mi možemo da uradimo da napravimo jedna takav kompleks. Dok je sajam građen to je bilo kao neko veliko igralište za njih jer su oni tu isprobavali materijale, taj prenapregnuti beton i ja mislim da je više desetina patenata osmišljeno dok se sajam gradio i upravo pomoću tog znanja koje se stvorilo dok se sajam gradio mi smo gradili ceo Novi Beograd i ostala naselja širom Jugoslavije“, kaže Jokić i dodaje da sada neko hoće da kaže „e mi ćemo to da srušimo da bi izgradili obične zgrade koje su kao neke kopije iz Dubaija“.
„Znači rušimo nešto autentično da bismo gradili nešto što ne pripada nama, našem identitetu“, kaže Jokić.
PROČITAJTE JOŠ:
0
3
0
0
1
0
Kada se posmatra u papirnom formatu, Beogradski sajam je samo jedna mala tačka u odnosu da orgomni Beograd na vodi. Ali perspektiva se potpuno menja kada se spusti na zemlju i uđe u kompleks. Čak i prazan, Sajam je jedinstven a uz to arhitektonski i građevinski vredan.
„Prosto SNS-SPS vlast neće nikad napraviti bolji, lepši i stariji sajam i zato moramo da čuvamo ovaj sajam koji imamo. drugi razlog zašto sajam specifičan je upravo njegov položaj na obali velike plovne reke. I sad ako ga izmestimo u Surčin, ovde stave odnosno izgrade kule od 120 metara Hala 1 se neće ni videti. Planirana je prenamena u neki multifunkcionalni prostor za kulturne sadržaje šta god to značilo. Tako je i Ložionica multiufunkcionalni prostor pa su je uništili. Jer oni šta god da krenu da rekonstruišu i čega god da se dotaknu oni unište“, kaže Solarević.
Kad-tad javna rasprava o širenju novog grada na štetu starog biće održana.
„Ukoliko Komisija za planove zaključi da je ta sednica odnosno javna rasprava da je ona održana sledeći korak je usvajanje plana. Vremenski to znači šta? To može da varira. verovatno će biti dosta brzo s obzirom koliki je pritisak i kolike su potrebe da se taj plan što pre usvoji. može i da se oduži i od zavisnosti od pritiska građana i javnosti i od situacije i možda potencijalnih promena uodnosima moći. I sledeći korak posle toga je šta? Kad se usvoji plan on predstavlja osnov za izgradnju i mogu se izdavati građevinske dozvole. Kad se izda građevinska dozvola? Onda se gradi“, pojašnjava Stojić.
Zbog izgradnje najskupljih kvadrata u gradu, aktuelna vlast planira da Sajam preseli na Expo u Surčinu. Kao da su od prostora u kom se odvijaju važnije manifestacije koje se na Sjmu održavaju. I koje dođu i prođu. Uostalom kao i vlast.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
2
3
8
1
0
BONUS VIDEO: Beograd na vodi je zaklonio nebo, mi ćemo sedeti iza zazidanih kulisa – Gorica Mojović i Momčilo Mrdaković