0
Krađe identiteta na internetu su sve češća pojava, na to je moralo da nas upozori i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Lični podaci ugroženi su našom nepažnjom i nepromišljenim otvaranjem različitih linkova i ostavljanjem podataka na sumnjivim Internet stranicama bez prethodne provere. Kako da se zaštitimo od rastućeg sajber kriminala i koje greške najčešće pravimo - reč jutra dajemo Bojanu Perkovu iz Šer fondacije, koja se između ostalog bavi zaštitom prava građana u digitalnom svetu.
Prevare na internetu su brojne i svode se na ono što se kolokvijalno naziva socijalni inženjering navodi Perkov.
„Cilj je da se osoba navede da učini nešto što ne bi uradila u normalnim okolnostima – na primer da otkrije neke poverljive informacije poput šifre za mejl, nalog na društvenim mrežama, ili bankovni račun. Obično se takvi mejlovi šalju u ime nekih institucija od poverenja ili autoriteta. To mogu biti banke ili državne insitucije. Na taj način se od ljudi traži da kliknu na neki link. Obično to predstave kao nešto jako važno i hitno. Napišu često da ih mole u da u najkraćem roku urade određenu stvar ili da kliknu na link da bi videli o čemu je reč“,
Kako kaže, klikom na taj traženi link često se dešava da se kompijuter ili zarazi ili im to, kaže, služi za uzimanje određenih podataka koje žele da dobiju.
On napominje da uvek treba gledati adresu sa koje poruka stiže i još važnije sa kojeg je domena ta adresa upućena.
„Dakle da li je to zvanični sajt banke ili neke druge institucije? Pri tome treba biti veoma obazriv da li ima neko slovo viška ili da li je neko slovo zamenjeno u domenu. Na primer, ako je zvanični sajt na domenu .rs, treba proveriti da li je možda iskorišćen domen .net ili neki drugi koji može izazvati privid da se radi o zvaničnom sajtu“, objašnjava Perkov.
Podsetio je na jednu od najvećih internet prevara u Srbiji kada se pojavila onlajn platforma pod nazivom „Kangaroo treasure“, inače uredno registrovana u APR-u, i nakon pola godine misteriozno nestala sa interneta, sa sve uloženim novcem 100.000 građana Srbije.
„Aplikacija za zaradu gde su ljudi ulagali svoj novac i nadali se uvećanju profita „iz fotelje“, odnosno kliktanjem, ispostavila se kao velika laž, nestala je sa interneta a među nasamarenim građanima neki su izgubili milione“, kaže Perkov.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
0
BONUS VIDEO: Nova internet prevara – NBS upozorila građane