0
Zaštita zdravlja ljudi i radnih mesta ciljevi su koje je država zacrtala da ostvari u toku epidemije koronavirusa. Pojedina istraživanja otkrivaju da je svaki četvrti zaposleni kod privatnika ostao bez posla. Da li to znači da su mere države omanule čime su pojedini privrednici i radnici dovedeni na rub egzistencije, u emisiji “Probudi se” govori predsednik Unije poslodavaca Srbije Dejan Atanacković.
Država je do sada podelila tri paketa pomoći privredi ukupne vrednosti oko 8 milijardi evra.
Atanacković kaže da je prvi paket od tri meseca minimalne zarade bio značajan i 1,5 miliona zaposlenih se prijavio za to. Za poslednji paket ne može se reći koliko se prijavio manjih, srednjih i mikro preduzeća jer su u taj broj ovog puta ušla i velika preduzeća.
Ljudi su slati i na prinudne odmore, a Atanacković kaže da to jeste bilo nepravedno prema zaposlenima.
Povezane vesti:
“Poslodavac mora znati da ako pošalje zaposlenog kući bez ikakvog prihoda on mora od nečega da živi”, kaže.
Dodaje da tu nije bila u pitanju rupa u zakonu, već mogućnost koju su mnogi koristili čak i dogovoru sa zaposlenima.
Ono što smatra da nije bilo u redu jeste različit tretman zaposlenih u javnom i privatnom sektoru.
“Imamo situaciju da u javnom sektoru nije bilo smanjivanja broja zaposlenih a svi mi koji radimo u privatnom sektoru takođe ulažemo u taj budžet, takođe delimo obaveze koja država ima, recimo kod novog zaduživanja. Red je da se ta sredstva ravnopravnije podele svima”, kaže Atanacković.
Istraživanje dečijeg fonda Ujedinjenih nacija pokazuje da se skoro polovina porodica sa decom suočila sa padom primanja od oko 30 odsto. Radnik je morao da bira ili niža primanja ili otkaz.
“Privreda Nemačke je u situaciji da može da upumpa čak nekoliko stotina milijardi evra, ali naš ukupni budžet je takav da to nije moguće”, kaže.
Objašnjava da Unija i sada traži da se dodatno pomogne onim firmama za koje se ustanovi da nisu mogle da rade.
“Treba izdvojiti te firme i direktno im pomoći. Od početka smatramo da se moraju iznaći načini da se pomogne tim firmama i da ljudi u njima ne ostanu bez posla”, kaže.
Zaključuje da je socijalan položaj radnika u Srbiji mnogo teži nego u zemljama sa jačom privredom i da bi trebalo prepoznati one koji su najugroženiji i njima pomoći, ne ostavljati ih bez posla.
“Teško je u siromašnoj zemlji, koja iako tvrdi da nije siromašna, a činjenica je da jeste, su svi problemi mnogo veći nego kod bogatijih”, kaže.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
