0
Kultni roman "Ništa nas ne smije iznenaditi" Ante Tomića, po kojem je snimljen film "Karaula", objavljen je ponovo u Srbiji. O tome zašto smo godinama morali da čekamo na novo izdanje i da li sama činjenica da je knjiga dve nedelje nakon izlaska na top listama znači da smo je se zaista uželeli, govorio je Ante Tomić u emisiji "Probudi se" na TV Nova S.
Tomić se javio uživo iz Zagreba gde, kako je otkrio, radi sa Rajkom Grlićem na scenariju za film koji su napisali po knjizi Miroslava Krleže “Na rubu pameti”.
– Krležinom knjigom smo bili nadahnuti, ali smo je puno menjali i preneli je u današnje vreme – kazao je Tomić.
Povodom novog izdanja “Ništa nas ne smije iznenaditi” setio se velikog interesovanja u Beogradu kada je prvi put izašao 2003. godine, a dve decenije kasnije ističe da bi je I dalje opisao kao “knjigu o seksualnim frustracijama u JNA”:
– Vojnici u svim vojskama sveta izloženi su stresu, i kako su osuđeni na muški život potpuno su opsednuti seksom. To je velika tema, ne samo meni, već i u istoriji književnosti u kojoj je puno dobrih knjiga o tome – kazao je pisac i novinar.
Na pitanje da li je film “Karaula” pomogao popularizaciji knjige, kaže da nije nužno da je knjiga uvek bolja od filma, iako postoji to uvreženo mišljenje.
– Puno je knjiga koje su lošije od scenarija. Na primer “Kum” je jadna knjiga, dok je film veličanstven. Što se tiče “Karaule”, dugo sam radio na scenariju sa Rajkom i iskreno, taj film ima mnogo segmenata koji su mi draži od knjige. Imali smo mnogo vremena, Rajko je strpljiviji od mene, uvek traži najbolju rečenicu, a ja u to vreme nisam baš uvek. Jedino što bih mogao da zamerim scenariju je što se završava tragično za razliku od moje knjige – rekao je Tomić.
Poverenje u reditelja je, ističe, najvažnije i on sa Grlićem radi već 20 godina.
– Za sve ovo vreme napisali smo pet scenarija, a ovo je četvrti film koji radimo zajedno i od prvog trenutka imao sam poverenje u njega. Znao sam da to radi ozbiljan, stručan i talentovan čovek.
Na pitanje da li se vraća svojim knjigama i da li mu čitaoci prilaze sa njegovim starim delima, priznaje da mu odgovara što kao novinar napiše puno tekstova koji za nekoliko dana faktički više i ne postoje.
– Meni je to nekako ok. Nisam čovek koji se previše osvrće. Zato, kada mi neko dođe sa knjigom od pre 20 godina, žao mi je ali je se jedva sećam. Takav je slučaj sa “Čudo u poskokovoj dragi” i “Što je čovek bez brkova”. U Francuskoj su prevedene i velika je zainteresovanost. Ljudi žele sada da pričaju o njima, a ja ne znam više šta u toj knjizi piše. Odavno nisam čovek koji je napisao te knjige. Ljudi su jako dragi, ja im se ljubazno smešim i onda se osećam kao varalica – priznaje Ante Tomić dodajući:
– Ne čitam ponovo svoje knjige jer se bojim da ću naći neku lošu rečenicu. To me uvek boli i ispuni me neka krivica i sram. Zato ne mogu ponovo da čitam svoje stare knjige.
Bonus video: O gradu, ljudima i muzici – Vladimir Skočajić Skoča
