Američka rezolucija za Savet bezbesnosti UN ne pominje celovitost Ukrajine

U naredne dve nedelje može doći do novog sastanka američke i ruske delgacije o rešavanju konflikta u Ukrajini, potvrđeno je u Kremlju uz naznaku da se već radi na pripremi sastanka Putina i Trampa, ali da je sve i dalje u ranoj fazu. A nastavlja se politički zemljotres među evropskim saveznicima i u Kijevu izazvan Trampovim izbacivanjem ne samo Evrope već i ukrajinskog rukovodstva iz preliminarnih susreta sa predstavnicima Moskve. Lideri Francuske i Britanije sledeće nedelje tim povodom idu u Vašington, dok će se tek videti kakav će tačno kurs zauzeti nekadašnji najveći ekonomski partner Rusije, Nemačka, posle sutrašnjih parlamentarnih izbora. Sumira Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.

Da će o okončanju rata u Ukrajini najmanje ključnih reči imati Kijev, sve je očiglednije, naročito posle izjave američkog predsednika za Foks Radio u kojoj je rekao da ne misli da je „mnogo važno“ da ukrajinski predsednik Zelenski učestvuje u pregovorima o okončanju rata Rusije i Ukrajine, pritom ga nazivajući diktatorom bez izbora.

„Imao sam vrlo dobre razgovore sa ruskim presednikom Putinom i imao sam ne tako dobre razgovore sa Ukrajinom. Oni nemaju nikakve karte u rukama, a igraju tvrdo. Mi nećemo dozvoliti da se to nastavi. Ovaj rat je užasan. On se nikada ne bi desilo da sam ja bio predsednik“, rekao je Donald Tramp, predsednik SAD.

Iako će francuski predsednik Makron i britanski permijer Starmer biti Trampovi gosti u Vašingtonu već naredne endelje, Kijev je zagledan u zapadnu Evropu, koja ga nije otpisala – nemački odlazeći kancelar Šolc uverava da će Nemačka i dalje podržavati Ukrajinu u koordinaciji sa evropskim partnerima.

„Evropa mora i može učiniti mnogo više za postizanje pravog i trajnog mira, što je moguće. Mi i naši evropski partneri imamo jasne predloge i na osnovu njih možemo da sprovedemo evropsku strategiju. Ključno je da se to desi zajedno sa Sjedinjenim Državama“, rekao je Volodomir Zelenski, predsednik Ukrajine.

Iz Johanesburga, sa sastanka G20, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov poručuje da se prekomerna pomoć Ukrajini pruža na štetu budžetskih sredstava mnogih zemalja i smanjenjem međunarodne razvojne pomoći. U Kremlju tvrde da je Putin otvoren za rešenje sukoba u Ukrajini kroz pregovore, uz već dobro poznate ruske ciljeve koji se tiču bezbednosti i nacionalnih interesa. Dok se najvljuju pregovori, linije fronta u Ukrajini su već dugo gotovo statične. Ruska vojska, iako brojnija i naoružanija, nema značajno napredovanje koje bi drastično uticalo na tok rata. Slično je i s druge stane.

„S druge strane fronta, Ukrajinci su već mjesecima u dubokoj krizi – drže odbranu, postepeno se povlače, ali nemaju potencijala da uzvrate, nema ni govora o aktivnoj odbrani o kojoj su pričali u prethodnih godinu, godinu i po dana“, kaže Aleksandar Radić, vojni analitičar.

Rusima je bilo bitno, da bi ušli u pregovore, da sa druge strane stola imaju sagovornika koga poštuju i koji presudno utiče na dešavanja, a to je Amerika, kaže Radić.novas-A.Radić RAT-npa

Jasno je da Ukrajina ne može da računa sa petinom svog teritorija, jasno je koje su posledice rata, ali jasno je i da je Ukrajina preživela rat što bi iz ugla pred rata i prvih dana, nije se tako činilo. Mislim da će politički Kijev morati da prihvati realnost. Očigledno je da će biti isključeni iz pregovora. Amerikanci i Rusi će napraviti dogovor i verovatno reč je o zaustavljanju borbenih dejstava na linijama na kojima se sada nalaze obe zaraćene strane“, kaže Radić.

Evropa je, bez obzira na sporne ekonomske tme i povećanje američkih carina, i dalje čvrst vojno-politički saveznik Vašingtona. Bivši diplomata ne isključuje i dalje ulogu Evrope, koja mora biti veća, bez obzira na unutrašnje probleme evropskih lidera.

„Ne može se danas u 21. veku razgovarati i ne mogu velike sile krojiti sudbinu malih država i sveta, bez njih i bez njihovog pitanja, ne može se Amerika ponašati kao imperijalna sila i naravno mora se uključiti Evropa, jer se to tiče evropske kože i evropske bezbednosti“, kaže Srećko Đukić, bivši diplomat.

U ranoj je fazi i priprema sastanka Putina i Trampa. U taj susret se mogu uključiti i razgovori o širim, globalnim pitanjima, ne samo o ratu u Ukrajini.

„Tramp je učinio ogromnu uslugu Rusiji i Putinu lično, posle tri godine totalne političke izolacije iz sveta, bez ijedne reči osude za agresiju vratio ga u međunarodnu zajednicu za sto pregovora i tu je za sada Rusija sigurno u dobitku, ali se ostali deo međunarodne zajednice ne slaže, bez obzira koliko Tramp ignoriše UN, multilateralizam svoje saveznike itd. On ostaje sam u svetu, a tako ništa zaista ne može“, kaže Đukić.

Problem koji ostaje za dane po prekidu vatre jeste kako će na terenu biti obezbeđivan trajni mir? Rusija već sada kategorički odbija da na liniji razdvajanja budu NATO snage.

„Verovatno bi mogli očekivati da će na samu liniju razdvajanja izaći snage trećih zemalja, koje nisu članice NATO. To bi bilo politički elegantno rešenje. Iza leđa će biti NATO, pruža garanciju Ukrjaini, Ukrajina neće biti u članstvu NATO, a negdje između na liniji fronta biće, kao što su Amerikanci već pomenuli, recimo Brazilci“, kaže Radić.

Sjedinjene Države predložile su Generalnoj skupštini UN nacrt rezolucije u kojem se poziva na brzo okončanje sukoba u Ukrajini i trajni mir, ali se pvi put od početka rata ne pominje poštovanje teritorijalnog integriteta te zemlje. Ruski ambasador pri UN rekao je da je predložena rezolucija dobra ideja i da u nacrtu dokumenta nema referenci na korene sukoba. Više detalja o sadržaju rezolucije za sada nije poznato. Generalna skupština sastaje se u ponedeljak povodom treće godišnjice početka rata u Ukrajini.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.