24. mart i paradoks srpskog Generalštaba – Vladimir Trapara i Mateja Grujičić

I tačno 26 godina nakon bombardovanja postoji taj paradoksalni ugao. Sa jedne strane se obeležava sama godišnjica, a sa druge strane vodi se borba za opstanak objekta koji je jedan od simbola i prošlosti i bombardovanja ali i nekih novih odnosa baš sa Amerikom i njenom administracijom. Pričamo naravno o zgradi Generalštaba. Šta se na ovoj temi, baš na današnji dan, još ukršta osim simbolike i kako bi se mogao tumačiti epilog gde na parceli bombama pogođene zgrade niče velelepni kompleks u američkom vlasništvu? O tome danas u emisiji "Među nama" razgovaramo sa Matejom Grujičićem iz narodne inicijative „Odbranimo Generalštab“ i Vladimirom Traparom iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Oni priču pokreću iz svojih različitih generacijskih uglova i objašnjavaju šta je 24. mart za njih tačno, san sećanja, opomene, dan žrtava, dan kulminacije jedne od najtežih decenija za naš narod. Trapara i Grujićić objašnajvaju kako im deluje što u ovako turbulentnim vremenima i društvenim previranjima – glavni studentski protest jeste baš ispred zgrade Generalštaba, konkurecija sećanja na taj dan je jako velika – ali je ovo pobedilo kao lokacija.

Grujičićeva organizacija je još juče održala skup kod zgrade Generalštaba, te on sada pojašnjava kakvu poruku su poslali i da li je ista kao ova današnja.

Ispred teško oštećene zgrade Generalštaba, stradale u NATO bombardovanju, danas je održan protest sa zahtevom da se odustane od najavljene izgradnja velikog stambeno-poslovnog kompleksa i hotela na tom mestu, što je dogovoreno između vlade i kompanije Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa.

Kada kažete odbranimo Generalaštab, Grujičić pojašnjava šta sve podrazumeva pod time i da li je to odbrana od onoga što se namerava sa tom lokacijom i šta još pored toga.

Trapara analizira jesmo li mogli pretpostaviti pre 26 godina – iz kog ugla ćemo pričati konkretno o zgradi Generalštaba i da bi baš to „ranjeno“ i istorijsko mesto, moglo biti jedna od tačaka nekih novih odnosa, saradnje. On se osvrće i na to šta smo u tom periodu od 26 godina videli na relaciji -Zapad, ili konkretnije Amerika – Srbija.

Grujičić dodaje i da li se i gde ova priča oko Generalštaba spaja sa sadašnjim društvenim trenutkom i antikorupcijskom pobunom koju predvode studenti.

Vlada Srbije odlučila je 14. novembra 2024. godine da zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane u centru Beograda gube svojstvo kulturnog dobra. Ugovorom je investitoru, kompaniji Kušnera, to zemljište iznajmila na 99 godina.

Na ovoj lokaciji između ostalog – susreću se američka i srpska vlast te Trapara komentariše koliko studentski protesti i generalno protesti protiv ove vlasti – remete tu saradnju, kao i zar studenti ne brane vrednosti koje propagira Amerika, ili je makar donedavno propagirala.

Na društvenim mrežama su mnogi danas komentarisali kako je Ričard Grenel obrisao sve tvitove u kojima je prethodno pohvalno govorio na račun srpske vlasti – a onda je on hitro i demantovao. Trapara daje svoje tumačenje ovoga i dodaje da li se išta može „pročitati“ preko društvenih mreža, a što se tiče spoljnopolitičkih odnosa.

Grujičić za kraj pojašnjava koliko su mladi po njegovom mišljenju, opterećeni tim spoljnopolitičkih uglom – u cilju razrešenja ove društvene krize, zaoto što mnogi čekaju reakciju i „packu“ za vlast iz Evrope, iz Amerike… Student objašnjava da li njih zanima sve to ili ovo vide kao našu i isključivo našu unutrašnju stvar i u skladu sa time se i angažuju.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.