2
Klimatske promene su takve da izgleda kao da ulazite u minsko polje i u minskom polju nailazite na sve više i više mina. Nije problem što mine postoje - postojale su i pre, nego je njihova gustina sve veća i sve vam je veća šansa da ćete zgaziti na neku. Zato imate problem. Isto tako je i sa padavinama koje izazivaju poplave. Znamo da će ih biti više, a kada i koliko tačno - ta vrsta predviđanja ne postoji. Ovim rečima klimatolog Vladimir Đurđević, profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu u Beogradu odgovara na pitanje Nova.rs da li klimatske promene utiču na učestale padavine koje izazivaju poplave.
„Kraj proleća i početak leta jeste vreme kada treba da se očekuju malo intenzivnije padavine. Ali, zbog klimatskih promena se takvi dani dešavaju češće, a padavine su postale intenzivnije“, kaže za Nova.rs profesor Vladimir Đurđević.
Klimatske promene su razlog zašto za približno isto vreme padne više kiše nego što je padalo ranijih godina.
„Intenzivne padavine nisu fenomen, samo su postale češće i intenzivnije nego pre. A, to pokazuju osmatranja. Vidi se otprilike da ima duplo više takvih dana sa padavinama koje su potencijalno rizične da izazovu bujične poplave“, objašnjava naš sagovornik.
To, kako kaže, pokazuju podaci, a fizičko objašnjenje je što je cela planeta, cela atmosfera toplija za jedan stepen.
„Kad imate topliji vazduh u taj vazduh možete da stavite malo više vodene pare. Taj vazduh može da nosi u sebi više vodene pare. Taj jedan stepen znači da u vazduhu može da bude sedam odsto više vodene pare. Onda je za očekivati da, kad krenu da se formiraju oblaci iz te vodene pare, krene više padavina. Tako da – nije neočekivano što se kod nas povećao broj tih dana i što su padavine postane intenzivnije. I u budućnosti možemo da očekujemo da će, u tom smislu situacija da se pogorša i da će biti više ovakvih dana“, ocenjuje profesor Đurđević.
„Sa klimatskim promenama je slična priča kao sa koronom – dok ljudi iskustveno ne utvrde da su u problemu obično je prva reakcija da se stvari poriču ili se priča da se ne brinemo, ili da će biti sve u redu“, kaže Đurđević.
Ta budućnost, kako navodi, ne podrazumeva idući mesec ili godinu, nego dugoročno u proseku.
„Cela planeta će da se zagreje za najmanje još jedan stepen. Sve države su potpisale Pariski sporazum, u kome se predviđa da se globalno zagrevanje zaustavi na dva stepena. To znači da ćemo, u najboljem slučaju, biti topliji za još jedan stepen. U narednih tridesetak godina, rizik od ovakvih situacija će postati veći, živećemo u još rizičnijoj atmosferi. I treba da razmišljamo kako da se prilagodino. To znači da prilagodimo i sisteme i infrastrukturu za odbranu od poplava tome da ćemo živeti u još rizičnijem okruženju“, upozorava Vladimir Đurđević.
On ukazuje i na problem održavanja infrastrukture u koju se ne ulaže dovoljno novca.
„Čak i kad bismo je sad doveli na nivo za maksimalni kapacitet za koji je projektovana – imaćemo kiše koje su veće od tih za koje je ta infrastruktura predviđena. Treba da očekujemo da će se ovakve stvari dešavati češće“, ukazuje naš sagovornik.
U tom smislu i pored tog idealnog održavanja infrastrukture, kaže Đurđević, treba da se razmisli kako da se ona unapredi.
„Kod nas se to trenutno ne dešava. Kada su poplave i sanira se situacija, obično je prva rečenica – Evo, vratili smo stanje kako je bilo, sad je sve u redu. Ali, to je pogrešno. Ne treba da se vraća u stanje kakvo je bilo pre, nego treba da se napravi sistem da bude otporniji i na te buduće kiše, koje će biti intezivnije. To se zove prilagođavanje na klimatske promene“, objašnjava Vladimir Đurđević.
Kako ističe, kod nas još ne postoji praksa da se, kad se rade takvi objekti ili rekonstrukcija postojećih, u obzir uzme da će u budućnosti biti još lošija situacija. Uglavnom se takvi objekti grade prema padavinama kakve su bile u prošlosti, dok je klima bila stabilna.
Šta znači duplo više dana kritičnih za poplave
„U drugoj polovini 20. veka bilo je tri, četiri dana godišnje sa padavinama koje su kritične za poplave. Ne znači da će poplava uvek i biti, ali su ti dani kritični. Sad ih ima sedam, osam godišnje – to su ove padavine kad jave da će biti veće od 20, 30 litara po kvadratnom metru. Sad je tih dana duplo više, rizik se udvostručio, tako da nije čudno što sve češće viđamo da su gradovi poplavljeni ili da se izlivaju manje bujične reke. Vremenom to postaje evidentnije“, kaže Vladimir Đurđević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
