Otkad je predsednik Aleksandar Vučić pomenuo mogućnost uvođenja policijskog časa od 24h dnevno, ljudi se pitaju šta to znači i da li je uopšte moguće funkcionisati sa potpunom zabranom kretanja za sve. Stručnjaci kažu: Nije.
Vučić je na jučerašnjoj konferenciji za štampu rekao da za sada ne planiraju da uvode produženje policijskog časa, već će primeniti kineski model sa masovnim karantinima za sve koji su pozitivni na koronu, kao i masovna testiranja.
Ipak, opcija o „24 časa karanatina“ je ostala da lebdi, pa smo pitali stručnjake šta to znači, i istraživali kakve su mere sproverli u drugim, ugroženijim zemljama.
Rodoljub Šabić, advokat, bivši ministar, i prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije, za Nova.rs kaže da je to prilično kontroverzna najava, koja se može tumačiti iz više aspekata.
„Prvi je pravni. Dakle, imamo Ustav koji jemči slobodu kretanja, ali predviđa situacije u kojima se ona ograničava. Među njima je i širenje zaraznih bolesti. Međutim, te zabrane se odnose na određeni krug ljudi, kao, na primer, u slučaju krivičnog postupka ili odbrane zemlje, nikada u praksi nismo imali potpuno ograničenje kretanja svih stanovnika“, ističe Šabić, dodajući da bi tu odluku eventualno Ustavni sud mogao da donese.
„Drugo je pitanje mogućih efekata i o tome je pozvana struka da priča, ja mogu samo svoje mišljenje da iznesem. Ali, na primer, imate zemlje koje imaju mnogo više zaraženih od nas, poput Nemačke, pa ne preduzimaju takve mere. Oni sprečavaju kontakte, a ne kretanje“, ukazuje Šabić i izražava sumnju u to da bi naš sistem mogao da obezbedi minimum funkcionisanja u situaciji policijskog časa od 24h.
Da je to neizvoljivo, smatra i advokat Božo Prelević.
„Neće biti uveden policijski čas od 24h, jer, osim što je u osnovi besmisleno i kosi se sa zdravim razumom, to je i nesprovodivo. Ne možete u zaštitu života uništiti život“, smatra Božo Prelević.
„Uvek morate da ostavite vreme ljudima da odu do prodavnice, ovde ne postoji niko ko se snabdeo tako da može šest nedelja bez izlaska… Mislim da je to rečeno u žaru nervoze na konferenciji za štampu. Zakoni tako nešto ne poznaju, ali kad bi bilo medicinski indikovano i sprovodivo, teorijski bi mogla biti doneta takva odluka u vanrednom stanju. Kažem, teorijski. Suštinski, nije doneta nigde, pa neće biti ni ovde.“
Prema njegovim rečima, u odlučivanje o svim vanrednim merama morala bi da bude uključena Skupština.
„Mislim da je primerenije da te odluke donosi struka, nego politika. Međutim, ne razumem zašto su poslanici raspušteni sa svojih dužnosti. Po mom mišljenju Skupština bi trebalo da bude u stalnom zasedanju, to je ipak najviši državni organ.“
Prelević, ipak, smatra da su nadležni dosad doneli nekoliko dobrih mera.
„Mislim da bi timovi koji donose odluke trebalo da se ugledaju na nemačke mere, čini mi se da su dobro izbalansirane“, ističe on.
„Pohvalio bih to što su pokazali da nepoštovanje odluka nosi sankcije, mislim na one koji su napustili karantin. Druga dobra stvar je što su dozvolili ljudima da u određeno vreme prošetaju svoje ljubimce. Sad bi trebalo bi da vide kako da obezbede ljudima od 65+ da mogu u određenim periodima da izađu u neku vrstu šetnje i bar pola dana da Poštanske štedionice i banke rade za penzionere, da mogu da preuzmu novac. Takođe, trebalo bi za 220.000 ljudi starijih od 65 godina osmisliti neku vrstu snabdevanja hranom, to je jako važno“, kaže Prelević.
Najveća zamerka je, po njemu, što su kasno zabranjeni kafići i gradski saobraćaj.
„Ali ta greška je ispravljena. Najvažnije je da se koriguju odluke na dnevnom nivou i da ljudi koji misle različito ne budu neprijatelji. Gledao sam ‘Utisak nedelje’, mislim da bi vlasti tu mogle da čuju neke dobre predloge“, upućuje Prelević.
U međuvremenu, nekoliko drugih zemalja već primenjuje drastičnije mere od onih s kojima smo suočeni u Srbiji. Na primer Italija, gde je već neko vreme za kretanje potreban „papir“ i – jako dobar razlog.
„Cela Lombardija je proglašena za crvenu zonu krajem februara. To je značilo da nisi mogao da izađeš iz nje, niti da uđeš u nju, sem ukoliko nije u pitanju posao, nabavka (i apoteka), poseta lekaru ili neki drugi hitan slučaj“, priča za naš portal Jelena Koko, koja živi u Monci.
„Jedan običan dan“ u Monci
Jelena Koko otkrila nam je kako ovih dana izgleda jedan njen „običan dan“:
– Ustajanje, jutarnja šetnja psa;
– Doručak;
– Kafa;
– Zvanje majki u Beogradu, smirivanje situacije jer zbog raznih informacija moramo da ih držimo na određenom nivou optimizma;
– Slobodne aktivnosti do ručka – kod nas je to isprobavanje novih recepata;
– Ručak;
– Gledanje filmova i serija, čitanje knjiga;
– Večernja šetnja psa;
– Vesti i nove info – ograničili smo gledanje vesti na samo odabrane i proverene;
– Zvanje majki u Beogradu;
– Večera;
– Film ili knjiga;
„I tako svaki dan. Kod nas se ispostavilo da taj neki ulazak u rutinu radi posao i još nismo klonuli duhom. Do kada će biti tako, videćemo“, kaže Jelena.
„Za kretanje zbog posla, nabavke ili posetu lekaru mora da se popuni obrazac lične izjave koji sadrži ime, prezime, dokument, liniju kretanja, i razlog zbog koga se izlazi. Primera radi, ja sam popunjavala takav obrazac kada sam išla u nabavku za kuću.
Ukoliko vas policija zaustavi, pokažete papir, dokument i to se evidentira. Ukoliko utvrde da nemate osnovan razlog izlaska, kazna je 206 evra i krivična prijava. Ukoliko idete u nabavku u svom kvartu, niste u obavezi da popunjavate izjavu. Kod nas u kraju imamo apoteku, mesaru, pekaru, piljaru i dva veća marketa“, kaže Jelena Koko.
„Naravno, preporučuje se da se nabavke vrše za duži period, ali bez nerazumnog nagomilavanja, i da se izlazi u nabavku samo ako je neophodno. Svega ima, i stalno se dopunjuju prodavnice“, dodaje ona.
Uvedene su i nove mere koje bi trebalo da važe do 15. aprila: zatvaraju se javne kancelarije i sve obrazovne ustanove, zabranjuje sport u zatvorenom i otvorenom prostoru, uvodi se merenje temperature na ulasku u supermarket, a kršenje odredbi se kažnjava sa 5.000 evra.
„Do juče se moglo i izlaziti na džoging i individualne sportove uz držanje rastojanja, sada više ne, jer je bilo zloupotreba. Ko ima psa, može da izađe u šetnju, opet u blizini kuće. U zavisnosti od regije do regije se razlikuju ta lokalna pravila, te na primer u Venetu šetate psa u okolini od 200 m od kuće. Ovde kod nas u Monci nije definisano, računa se na zdrav razum. Parkovi i zelene površine su od juče svuda zatvoreni. Barovi i restorani su zatvoreni, sem ako ne rade dostavu – naša lokalna picerija ima posla stalno“, kaže Jelena.
Mnogi prelaze na sistem dostave namirnica, što zvuči kao dobro rešenje u vanrednoj situaciji.
„Namirnice naručujemo online, ali već sada može da se čeka na isporuku do vrata i po 10 dana. Zato napravimo spisak, pozovemo prodavnicu da to sve spreme, i odemo samo da preuzmemo. To je omogućeno, ali moraš sa sobom da imaš papir sa spiskom na kom piše da ideš u najbližu prodavnicu ili apoteku, ako te zaustavi policija moraš da im pokažeš to“, objašnjava nam David Palađi, iz provincije Masa Karara.
„Možeš psa da izvedeš, ali limitirano. Ja imam sreće jer imam dvorište pa možemo da izađemo tu, ali moja ćerka koja je tinejdžerka psihički teško podnosi sve ovo. Nije jednostavno, ali je kod nas bilo neophodno. Za sada država dotira 50 odsto plata, ali to nije održivo na duže. Najavljeno je da će sve stajati i biti tako do 3. aprila. U Italiji se pik pandemije očekuje sad u sredu i onda očekuju da će početi da opada. Ostanite kod kuće da ne bi bilo kasno kao kod nas, nosite maske i rukavice i ograničite maksimalno kontakt sa ljudima, to je moj savet“, poručuje David.
Kina je još 23. januara zatvorila Vuhan, u kojem živi 11 miliona ljudi, i potpuno zabranila ulaske i izlaske iz grada, čak i za one sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, piše Guardian.
Pročitajte još:
Unutar grada obustavljen je javni prevoz, kao i privatni automobili – na ulici mogu da budu isključivo vozila neophodna u borbi protiv koronavirusa.
U stambenim blokovima i naseljima, smeju da budu samo lokalci, predstavnici vlasti i ljudi koji pružaju pomoć starim ili osobama s invaliditetom. Škole i univerziteti su zatvoreni, kao i većina prodavnica – rade samo apoteke i supermarketi, a ljudima je dopušteno da napuste svoje domove samo kako bi kupili osnovne potrepštine ili zatražili lekarsku pomoć. Ni to nisu smeli bez maske.
„Dve nedelje kasnije, uslovi su pooštreni, vlasti su naredile potragu za potencijalno zaraženim osobama od kuće do kuće i prisiljavale ih u karantin“, piše Guardian.
Drastične mere dale su rezultate – u celoj Kini poslednjih dana nije zabeležen nijedan slučaj prenosa zaraze među domaćim stanovništvom, pa je i u Vuhanu malo opuštena situacija – delu lokalnog stanovništva dozvoljeno je da se vrati na posao, ali i dalje je obustavljen rad institucija i saobraćaja.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
