0
RFZO je po hitnom postupku nabavio zaštitnu opremu i ličnu zaštitnu opremu koja se koristi u vanrednim okolnostima i koja je namenjena pre svega medicinskim radnicima. Nestašice dezificijenaca i lekova u zdravstvenim ustanovama nema, izjavila je Sanja Škodrić, direktorka RFZO-a.
Škodrić, koja je ujedno i član tima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, ističe da nestašice zdravstvenog materijala u zdravstvenim ustanovama nema, a da je do trenutne nestašice po apotekama došlo zbog zloupotreba.
Kako kaže, problem je bio i uvoz sirovina iz Kina, s obzirom da je najveći broj repromaterijala upravo iz te zemlje.
„Ali, naše domaće kompanije su vrlo brzo oporavile svoje stare pogone, kupile nove mašine i deo materijala su imale u svojim magacinima. Brzo su se snašli i nabavili sirovine i onda je krenula proizvodnja tako da mi već danas proizvodimo 100.000 maski i 100.000 kombinezona, a nekih drugih stvari, čak i više“, kaže Škodrić za Tanjug.
Ističe da su domaće kompanije uspele da proizvodu i mala džepna pakovanja dezinficijenasa što je, dodaje, jako važno za lekare i sestre da im se nalazi u džepu i da svakog momenta mogu da koriste.
Ta isporuka je krenula pre neki dan, kaže Škodrić napominjući da je danas isporučeno 100.000 takvih dezinficijenasa.
Podsećajući da je ekonomski tim zabranio izvoz dezinficijenasa, zaštitne opreme koja se proizvodi u Srbiji, Škodrić navodi da na taj način ima svega potrebnog na raspolaganju.
„Ne možemo da pričamo o dovoljnim količinama ako smo imali slučajeve da uđu u apoteke i da jedan čovek kupi 1.800 ili 1.200 maski. U takvim situacijama zaista imamo probleme i zato smo ograničili prodaju maski na po pet do 10 po osobi i dezinfekcionih sredstava na po dva velika pakovanja jer je to bilo iznošenje u litrima“, navodi Škodrić.
Dodaje da su trenutne nestašice po apotekama iz tog razloga i ističe da je potrebno da se vodi računa i o stanju zaliha lekova, naročito onih koji su najpotrebniji u ovakvoj situaciji.
„Vrlo je bitno reagovati na vreme tako da smo vodili računa i o količini leka tamiflu“, kaže Škodrić napominjući da taj lek ne leči koronu, ali da je potreban jer je klinička slika virusa H1N1 i korona virusa slična.
Količine tog leka na zalihama, kako kaže, su tri puta veće od prosečne mesečne.
Farmaceutske kompanije imaju zalihe na svojim lagerima za pojedine lekove dva meseca minimum, a maksimum je šest meseci, navodi Škodrić i dodaje da je krizni štab zamolio te komapnije da se čuju sa svojim centralama i povuku količine koje mogu vodeći računa o roku trajanja kako bi imali na lageru.
Ukoliko dođe do smanjenja količine lekova i uz to nemogućnosti da se određeni lek i nabavi, struka će definisati koji lek umesto tog može da se koristi.
Trenutno se završava nabavku standardne zaštitne opreme – maske, hirurške posebne epidemijske filter maske, rukavice, kaljače, vizire, kaže Škodrić i dodaje da se nabavlja i lična zaštitna oprema, kao i aparati koji su potrebni – respiratori.
„Takođe, nabavljamo i dodatne količine dezinficijenasa, a što se tiče dodatne količine lekova zaista nema potrebe u ovom slučaju, posebne vrste lekova koje se koriste u ovoj infekciji, kao što je antimalarik i antihiv lek imamo dovoljne količine i iz tog razloga nismo obavili dodatnu nabavku“, kaže Škodrić.
Dodaje da su i same farmaceutske kuće prijavile da imaju na lageru za narednih četiri meseca, kao i da će povući još.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
