0
Naknadu za nezaposlene od Nacionalne službe za zapošljavanje u martu je zatražilo oko dve hiljade ljudi. Iako se to predstavlja kao podatak o broju otpuštenih zbog krize izazvane koronavirusom, stvarno stanje je bitno drugačije. Jer, bez posla su ostajali i radnici na crno, na "lizing", na ugovorima o privremenim poslovima, ali i na određeno. Takvih radnika, koji su u svakoj krizi prvi na udaru, u Srbiji je s početka godine bilo više od pola miliona. Konkretan broj otpuštenih biće poznat tek posle pandemije.
„Kratkoročan efekat pandemije na nezaposlenost kod nas nije bio tako buran kao u mnogim razvijenim zapadnim zemljama, ali na srednji pa i na duži rok ona može da nastavi da raste i ostane povećana čak i kada se stvari preokrenu na Zapadu. To je bilo iskustvo prošle ekonomske krize, a slaže se i sa projekcijama MMF-a da će naša stopa nezaposlenosti umereno porasti sa oko 10 odsto u 2019. na 14 odsto u 2020, ali da će ostati iznad 13 odsto i u 2021. godini. Za većinu drugih zemalja Evrope MMF očekuje oštriji rast nezaposlenosti u 2020, ali i njen brži pad u 2021“, ocenjuje za Nova.rs Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Kako navodi, firme se na kratak rok prilagođavaju šoku izazvanom pandemijom tako što se lišavaju zaposlenih sa nikakvom ili slabom zaštitom zaposlenja, jer to iziskuje najmanje troškove za njih.
„To se upravo dešavalo i u vreme prošle velike ekonomske krize kod nas. Zaposlenih za platu sa tim slabijim ugovorima ima oko 25 odsto, ali, naravno, neće svi oni doći pod udar, kao što neće ni svi oni sa ugovorima na neodređeno vreme biti potpuno zaštićeni“, navodi naš sagovornik.
Najveći pad zaposlenosti će biti u sektorima koji će biti najviše pogođeni – ugostiteljstvo i turizam, građevinarstvo, delovi prerađivačke industrije itd.
„Preduzetnici i mikro firme će takođe biti dosta pogođeni, jer oni obično nemaju dovoljno sopstvenih rezervi ili kreditnih izvora za finansiranje poslovanja u teškim vremenima“, ukazuje Arandarenko.
Bradaš: Veoma ugroženo oko 650.000 ljudi
Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju u razgovoru za Nova.rs ukazuje da još nisu dostupni statistički podaci koji mogu da pokažu pravu sliku na tržištu rada po pitanju porasta nezaposlenosti zbog pandemije koronavirusa.
Kako ističe, trenutno su dostupni podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za mart mesec, dok bi u prvoj polovini maja trebalo da budu poznati aprilski podaci.
„U biltenu NSZ biće dostupni podaci o onima koji su se priavili zbog ostvarivanje naknade za nezaposlene. Problem je što su uslovi za ostvarivanje te naknade vrlo strikni i restriktivni. Mogu da je ostvare oni koji su imali neprekidan radni staž u prethodnih godinu dana, odnosno godinu i po dana. Tako da svi oni koji su radili manje od 12 meseci, ili su radili sa prekidima, nemaju to pravo, niti ćemo ih videti u toj evidenciji“, objašnjava Sarita Bradaš.
Ona ističe da posredno može da se zaključi koliko je ugroženih ljudi po pitanju ostajanja bez posla.
„Poslednji dostupni podaci Eurostata pokazuju da je u poslednjem kvartalu 2019. godine Srbija imala 458.000 ljudi koji su radili na određeno i privremeno. Na to treba dodati poslednje dostupne podatke prema Anketi o radnoj snazi Srbije, koju objavljuje Republički zavod za statistiku Srbije, o broju radnika koji rade na crno. Poslednji indikatori koji pokazuju neformalnu zaposlenost, ne uključujući poljoprivredu, su za 2019. godinu. Reč je o 191.200 ljudi. To u zbiru čini ukupno 649.200 ljudi“, navodi sagovornica Nova.rs.
Ona ističe da može da se pretpostavi da su to najugoženije grupe zaposlenih u ovom trenutku.
„Oni su svakako u nesigurnim poslovima, stalno su ugroženi, mnogo manje su plaćeni i u neprekidnoj neizvesnosti. Oni su ti koji prvi stradaju jer ih je najlakše otpustiti bez ikakve obaveze prema njima“, ukazuje Sarita Bradaš.
Ne treba, kaže, zaboraviti ni one koji su zaposleni na neodređeno u delatnostima koje su zbog koronavirusa stavile „ključ u bravu“. To su ugostiteljstvo turizam, saobraćaj.
Koliko je njihovih poslodavaca odlučilo da krizu premosti koristeći državnu pomoć u vidu isplate minimalne zarade i odlaganja poreza, za šta je uslov maksimum 10 odsto otpuštenih radnika, biće poznato tek narednih meseci kroz zvaničnu statistiku.
Arandarenko: Iz inostranstva došlo 50-60 hiljada ljudi
Važno je razumeti da kretanje nivoa nezaposlenosti, ukazuje Mihail Arandarenko, zavisi kako od intenziteta priliva u nezaposlenost, tako i od intenziteta odliva iz nezaposlenosti.
„Priliv u nezaposlenost ne zavisi samo od broja otpuštenih radnika, nego i od priliva novih ulaznika na tržište rada – uglavnom onih koji završavaju školovanje, ali i onih koji žele ili su primorani da se ponovo aktiviraju na tržištu rada. Mi ćemo imati ‘redovan’ priliv novih ulaznika sa završetkom školske godine na leto i na jesen, ali će njihove mogućnosti za nalaženje posla ostati ograničene, tako da će to dodatno povećati nivo nezaposlenosti, u meri u kojoj tržište rada ne bude bilo u stanju da ih apsorbuje na uobičajen način“, navodi Arandarenko.
Na godišnjem nivou, kako objašnjava, novi ulaznici odgovaraju veličini jedne godišnje kohorte mladog stanovništva, što je nešto manje od 70,000 lica
„Na ‘plus’ strani (mada je u normalnim okolnostima to ograničenje, a ne prednost), nama svake godine iz stanovništva radnog uzrasta (do 65 godina) izađe oko 100,000 ljudi, što je za oko 35,000 više od novih ulaznika, tako da taj faktor zamene delimično olakšava apsorpciju novih mladih ulaznika na tržište rada čak i u teškim vremenima“, navodi sagovornik Nova.rs.
On dodaje da postoji još jedan faktor koji dodatno može da podigne nivo nezaposlenosti.
„Njega čine naši kratkoročni spoljni migranti, koji deo godine provode radeći u inostranstvu, kao sezonski radnici u poljoprivredi i turizmu, građevinski i industrijski radnici, u sektoru zdravstvene nege i brige o starima, ličnih uslug i dr, a zarađeni novac troše u Srbiji, uglavnom se ne uključujući uopšte, ili tek marginalno, na domaće tržište rada“, kaže Arandarenko.
On ističe da se, na osnovu zvaničnih podataka o prelascima granice na početku pandemije, može grubo proceniti da se otprilike njih 50-60 hiljada vratilo sa kratkoročnog rada u inostranstvu tokom marta.
„Na godišnjem nivou, taj broj potrebno je pomnožiti otprilike sa tri. Premda neće svi oni završiti kao nezaposleni (neki će verovatno uspeti da odu u inostranstvo, drugi se prosto neće uključivati na tržište rada, treći će se uključiti u neki porodični posao i sl.), ipak se i po ovom osnovu može očekivati dodatan porast nezaposlenosti od nekoliko desetina hiljada“, upozorava Arandarenko i zaključuje da su sve prognoze su u ovom trenutku ekstremno nezahvalne, jer se još ne može predvideti ni orijentaciona dužina trajanja i intenzitet poremećaja globalnih i regionalnih ekonomskih tokova usled pandemije.
Rajić: Srbija nije spremna za dugoročne efekte krize
Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku ističe da tek očekuje da nastupi primetan pad tražnje.
„Državna pomoć kroz aktuelne mere privredi će samo na kratak rok pomoći da prođe kroz pandemiju, a dalji pad tražnje za proizvodima i uslugama će se odraziti na pad zarada u privredi i smanjenje zaposlenosti“, navodi Rajić za Nova.rs.
Nama, smatra, tek sad predstoji drugi talas krize. To će biti kriza tražnje gde će narudžbine pasti i pogodiće sve velike sektore osim poljoprivrede.
On ističe da je, sa izbijanjem zdravstvene krize, već u martu jedan deo zaposlenih u sektoru usluga definitivno izgubio posao.
„To su ugostitelji, pre svega restorani i kafići. Hoteli još nisu toliko otpuštali, jer u njihovom slučaju mora da postoji personal kako bi posle epidemije hoteli mogli da nastave da rade“, navodi Rajić.
Država je sprovedenim merama pokušala, kako kaže, da – gasi požar, sa malim zakašnjenjem.
„Bilo bi dobro da je predviđen novac isplaćen u aprilu. Ovako su se već pojedine male firme zatvorile, a deo ljudi je izgubio posao. Ima dosta preduzeća koja, ako u mesec dana ne zarade, već sledeći mesec imaju problem i ne mogu da plate ni radnike, ni obaveze za poreze i doprinose. Sada se, u krizi, vidi ono na šta ukazujemo već godinama – da su nameti na rad u Srbiji preveliki. Takođe, i pre krize su rokovi plaćanja bili duplo duži nego u okruženju. Privreda dugo čeka na svoj novac i zato je dodatno dosta ranjiva. Sada se to u krizi pogoršalo, jer je epidemija u celom svetu, pa su duži i rokovi plaćanja iz inostranstva“, ukazuje Rajić.
On ističe da zbog dugoročnih efekata krize, država na vreme mora da misli i na dugoročne mere.
„Srbija nije spremna za dugoročne efekte krize, a države u okruženju već merama maksimalno podržavaju svoju privredu. Ono što je do sada bio trend globalizacije, prelazi u trend lokalizacije. Hrvatska je već rekla da 60 odsto poljoprivrednih proizvoda u trgovinama mora da bude domaćeg porekla, u Bugarskoj 50 odsto… Mi još ne razmišljamo o tome“, upozorava Rajić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
