1
Mizerne plate i rad u grupama sa velikim brojem dece, često u skučenim prostorima, samo su neki od problema sa kojima se suočavaju vaspitači. Kao da sve to nije dovoljno, našem portalu javilo se i nekoliko zasposlenih u beogradskim vrtićima, tvrdeći da su im julske zarade umanjene kada su bile na odmoru.
Prema rečima jedne vaspitačice iz vrtića na Voždovcu, ona i nekoliko njenih koleginica koje su u julu bile na odmoru doživele su šok kada im je legla plata 5. avgusta. Naime, sve su dobile iznos koji je bio manji za 5.000 do 10.000 dinara.
„Svim zaposlenima koji su bili na odmoru u 7. mesecu skinuto je 5.000 dinara, a nekima i više i to u zavisnosti od parametara kao što su staž i minuli rad“, kaže naša sagovornica koja je želela da ostane anonimna zbog straha od posledica (ime poznato redakciji).
Dodaje i da postoje mnoge nepravilnosti koje treba ispitati.
„Brojnost grupa je nedopustiv, imamo više dece nego što bi smeli. O ostalim uslovima neću ni da govorim. Nemamo ni dovoljno zaposlenih. Bar osnovne stvari treba da nam se omoguće, a ne ovo – odete na odmor, a neko vam skine od 5 do 10.000 dinara“, priča ovo voždovačka vaspitačica.
Slično iskustvo ima i njena koleginica, zaposlena u vrtiću u Zemunu.
„Još prošle godine sam primetila da nam je posle godišnjeg odmora umanjena palta. Čak znam i slučajeve u kojima su ljudi dobijali manje kada je državni praznik“, kaže naša sagovornica.
Advokat za radno pravo, Ozren Slović precizira da je sudska praksa u ovim slučajevima nejudančena, a da se po Presudi Vrhovnog kasacionog suda naknada plate za vreme korišćenja godišnjeg odmora obračunava prema prosečnoj plati po radnom satu ostvarenoj u prethodnih 12 meseci.
„Da li iz neznanja, da li iz namere, pre bih rekao da je to neka namera, poslodavci umanjuju zarade…Nisam imao lično slučajeve iz oblasti prosvete“, kaže naš sagovornik.
Član Zakona o radu precizira sledeće:
„Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.“
Bosiljka Jovanović iz Samostalnih sindikata predškolskih ustanova za naš portal kaže da je 2012. doneta Uredba kojom se definisialo plaćanje rada na godišnjem odmoru.
„Sve zavisi od toga koji mesec idete na odmor. Tada nema tog ‘srednjeg boda’ .To je ono na šta mi ukazujemo kao sindikat“, kaže Jovanović.
Dodaje da se najveća umanjenja dobijaju u mesecima kada ima manje radnih sati. To su obično februar i jul.
„Jul ima 21 radni dan, a avgust 23 dana Kada odete u julu na odmor, loigično, dobijate manje“, kaže naša sagovornica.
PROČITAJTE JOŠ
1
5
3
Dodaje i da su poslodavcima više puta ukazivali na taj problem.
Navodi i da je slučaj da se zarada kod državnih organa obračunva drugačije, jer je ona definisana drugim zakonom.
„Pozivali su me zaposleni. Dakle, razlog zašto primaju manje je taj zato što na odmoru, zaposleni prima naknadu zarade, a ne zaradu. Na odmoru ili plaćenom odsustvu prima se naknada zarade“, kaže Bosiljka Jovanović.
Još jednom podvlači da je sindikat koji predstavlja upoznat sa ovim problemom i da je reč o situaciji koja je prisutna u celom javnom sektoru, osim u državnim organima – na koje se ne primenjuje Zakon o radu, već onaj o državnim organima.
„To su dva različita zakona koja proizilaze iz Zakona o radu. Oni su to lepo sredili da imaju platu posle odmora kao kad rade, a da mi primamo naknadu“, zaključuje Jovanović.
Naš portal više je puta u proteklom periodu izveštavao o katastrofalnim uslovima u kojima rade vaspitači u Beogradu, ali i drugim delovima Srbije.
Mnogi su ocenili da je stanje u vrtićima danas mnogo gore nego ranije.
Zaposleni sa sedmim stepenom stručnosti imaju platu manju od beogradskog proseka. Takođe, na minimalcu je trećina zaposlenih, dok je u grupama prevelik broj dece i to su samo neki od proeblema onih koji se staraju o najmlađima.
***
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare