Podeli:
Foto: Shutterstock

Od 5.000 dinara pa do dva miliona dinara - toliko iznose godišnje eko takse koje plaćaju sva preduzeća, ali i preduzetnici u Srbiji. Tačan iznos takse zavisi od veličine firme i stepena uticaja njegove delatnosti na životnu sredinu. Rok za podnošenje prijave je 31. juli.

Poslednji dan jula je krajnji rok za podnošenje prijave jedinicama poreske uprave na lokalu za plaćanje eko-takse.

Prijava za ovu godinu moći će, od 18. jula, da se podnese i elektronski, dok će oni koji nisu platili ovu taksu za prošlu godinu (nova Uredba stupila je na snagu 7. decembra 2019.), to morati da učine podnošenjem papirnog obrasca u lokalnoj poreskoj upravi.

Ova taksa plaća se jednom godišnje. Obveznici su sva preduzeća i svi preduzetnici u Srbiji.

Iznosi takse se razlikuju u zavisnosti od toga da li delatnost kojom se konkretna firma bavi na životu sredinu ima mali, srednji ili veliki negativni uticaj.

Dvanaest iznosa eko-taksi

Postoje četiri grupe firmi: velika, srednja, mala i, poslednja grupa, – mikro preduzeća i preduzetnici.

Četiri grupe firmi i tri vrste negativnog uticaja na životnu sredinu čini ukupno 12 različitih iznosa eko-taksi.

Foto: Shutterstock

Najmanje, po Uredbi, plaćaju mikro preduzeća i preduzetnici koji se bave delatnošću sa malim uticajem na životnu sredinu, na primer – komunikacijama i informisanjem, osiguranjem, naukom, umetnošću… – svega 5.000 dinara godišnje.

Ista ova grupa firmi, u delatnostima koje imaju srednji negativan uticaj na životnu sredinu, poput određenih sektora poljoprivrede na primer, plaćaće eko taksu duplo više – 10.000 dinara, dok će male firme i preduzetnici u grupi delatnosti koje najviše negativno utiču na životnu sredinu plaćati dvostruko više od onih sa srednjim uticajem – tačno 20.000 dinara.

Ovaj princip važi i za druge tri grupe firmi – svaki sledeći viši nivo negativnog uticaja plaća duplo veću taksu.

“Startna” eko taksa za mala preduzeća je 50.000, za srednja 125.000 dinara, a za velika 500.000 dinara. Pa su najviše takse u ovim grupama, već u zavisnosi od delatnosti četiri puta veće: 200.000 dinara za mala, 500.000 dinara za srednja i konačno – dva miliona dinara za velika preduzeća.

Koja delatnost se prijavljuje

Kada je reč o klasifikaciji da li je neka delatnost opasna ili manje opasna po životnu okolinu, u Uredbi se precizno navode šifre delatnosti koje se unose u obrazac prijave za eko-taksu.

Foto: Shutterstock

Jer poljoprivreda, na primer, spada u delatnosti sa velikim, ali i srednjim uticajem na životnu sredinu – ako se bavite uzgojem svinja i imate preko 2.000 mesta za proizvodnju svinja preko 30 kilograma težine platićete duplo veću taksu u odnosu na poljoprivrednike koji se bave uzgojem svinja u manjem kapacitetu, ili na primer uzgojem muznih krava i goveda…

Takođe, kod prijave za ovu taksu lokalnim poreznicima, kao šifra delatnosti unosi se pretežna delatnost za koju je preduzeće ili preduzetnik registrovan u APR. Međutim, ukoliko je firma u protekloj godini prihodovala najviše novca obavljajući neku drugu delatnost, u prijavi poreznicima mora da navede upravo šifru za tu drugu delatnost.

Koliko košta lanjska taksa

Iznos eko-takse plaća se po rešenju lokalne poreske administracije.

Preduzeća i preduzetnici koji nisu podneli prijavu za eko-taksu za 2019. godinu, to mogu da učine takođe zaključno sa 31. julom ove godine, i to u papirnom obliku.

Da li ovu prijavu mogu da pošalju poštom – zavisi od poreske administracije na konkretnoj opštini.

S obzirom da je Uredba stupila na snagu 7. decembra prošle godine, firme mogu da očekuju da im poreznici za 2019. u ime eko-takse razrežu nešto manje od jedne dvanaestine godišnje takse.

Tako će mikro firme i preduzetnici koji obavljaju delatnost sa malim negativnim uticajem na životnu sredinu u to ime platiti taksu manju od 416 dinara, dok će velike kompanije, sa najvećim negativnim uticajem na životnu sredinu, platiti manje od dvanaestine od dva miliona dinara – tj. ispod 166.000 dinara.

Na šta se troše eko-takse

U javnosti je već više puta ukazivano na nenamensko trošenje ekoloških taksi. Tako je Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole ukazivala da novac dobijen od ekoloških taksi ne odlazi u sredstva opredeljena za zaštitu životne sredine, a da se i ono što se za to troši – troši nenamenski.

“Tako imamo primer da se taj novac (dobijen od eko-taksi) koristi za izgradnju puteva, a ne za ono za šta bi trebalo da bude namenjen”, rekla je ona za Vreme.

Prema pisanju dnevnog lista Danas,  sve vlasti u poslednjih devet godina, uključujući i aktuelnu, gotovo pola milijarde evra od ekoloških naknada potrošile su nenamenski.

“Prema podacima iz opštinskih izveštaja o korišćenju sredstava fondova za zaštitu životne sredine u periodu između 2010. i 2018. od 98 opština njih 54 odsto finansiralo je aktivnosti koje ne pripadaju životnoj sredini, pokazalo je istraživanje EC Stanište”, navodi Danas.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar