Žene u većem riziku od povreda u saobraćajnim udesima

Astrid Linder, švedska naučnica, zalaže se za jednakost polova na polju bezbednosti saobraćaja, a njen najveći poduhvat je kreiranje ženske lutke za kreš testove. Ona je upravo zbog ovog izuma proglašena "Ženom od značaja za 2023. godinu", prestižnom nagradom koju dodeljuje WWCOTY - odnosno ženski žiri za izbor Svetskog automobila godina.Pored rada na švedskom Institutu za bezbednost na putevima, Astrid Linder je i profesor na Univerzitetu Chalmers u Švedskoj. Njen rad je pre svega fokusiran na biomehaniku i ispitivanje bezbednosti prilikom udesa, a posebnu pažnju posvećuje razvoju lutki za kreš testove. Ovom prilikom, ona je za naš portal pričala o jednakosti polova na polju bezbednosti saobraćaja i svojim poduhvatima.Kako je počelo vaše interesovanje za bezbednost saobraćaja?-Studirala sam inženjersku fiziku na Univerzitetu Chalmers tokom 90-ih i nakon što sam diplomirala, primetila sam da je otvorena pozicija doktoranta na istom univerzitetu koja me je zainteresovala. Zadatak je uključivao razvoj prve lutke na svetu za testiranje sudara pri maloj brzini, kako bi se procenila zaštita od povreda mekog tkiva vrata, takozvanih povreda tokom trzaja. U to vreme nije bilo lutke ili testa za ovu vrstu sudara koji je najčešće dovodio do invaliditeta. Kreš lutka koja je stvorena bila je veličine prosečnog muškarca, jer je to model osobe koji se koristio kao vozač prilikom testiranja frontalnog i bočnog udara.Kako je nastala ideja o stvaranju ženske lutke za kreš testove?-Kao deo mojih doktorskih studija, pregledala sam literaturu i otkrila sam da su žene u većem riziku od povreda mekog tkiva vrata prilikom trzaja nego muškarci. Tada je za mene logičan sledeći korak bio dizajn modela koji predstavlja veliki deo populacije koji čine žene. Iako su mnogi delovi isti, poput skeleta i mnogih organa, razlike koje je važno uključiti u modele za procenu zaštite od povreda u sudaru otpozadi pri malim brzinama su stvari kao što je geometrija gornjeg dela tela, kao što su širina ramena i centar gravitacije trupa, koji su veći kod muškaraca nego kod žena.

Danas, u kreš testovima se koriste lutke vozača koje imaju geometriju, težinu i visinu prosečnog muškarca, a zaštita dece se istražuje korišćenjem dečjih modela. Volvo je čak i testirao uticaj udesa na trudnice uz pomoć „trudne“ lutke. Ipak, zaštita prosečne žene je zanemarena, jer se ne koriste lutke koje su dizajnirane na osnovu ženskog pola. Ono što mene motiviše da nastavim sa svojim radom jesu statistike povreda koje pokazuju u kom smeru treba da se kreće istraživanje bezbednosti saobraćaja.Na kakve ste izazove nailazili tokom višedecenijskog rada?- Ubedljivo najveći izazov tokom godina je bilo finansiranje istraživanja. Moj cilj je da budući kreš testovi uključe lutke koje će podrazumevati i žene i muškarce, kako bismo u testiranju mogli da identifikujemo automobile koji celoj populaciji pružaju najbolju zaštitu u slučaju sudara. UNECE pravilnik koji se koristi u Evropi, navodi da se mora koristiti model prosečnog muškarca. I dok god tako piše u propisima, promena neće doći od društvenih zahteva. Automobilske kompanije prate ono što je propisano i ništa više od toga.

Razvoj vakcine protiv koronavirusa je dobar primer kako posao može uspešno da se obavi za kratko vreme, a taj proces košta mnogo više od implementacije ženske lutke u kreš testove. Rasprostranjeno je verovanje da je preteško i skupo razviti lutku za testiranje sudara koja predstavlja ženski deo populacije. Ipak, uspeli smo da dobijemo sredstva od EU za nedavno završen projekat gde smo matematički i fizički dizajnirali model prosečne žene i muškarca.Brojna priznanja za rad na polju bezbednosti saobraćajaKako smo pomenuli, Astrid Linder je ove godine dobila nagradu za „Ženu od značaja“ koju dodeljuju članice žirija za izbor Svetskog automobila godine po izboru žena (WWCOTY), čiji je član i urednica Auto strane našeg portala Tina Vujanović.

Priznanje od strane automobilskih novinarki iz celog sveta je još jedno u nizu za ovu Šveđanku koja je posvećena unapređenju bezbednosti u saobraćaju. Švedska naučnica je dobila brojne nagrade od strane Evropske unije na polju istraživanja transporta, ali i od SAD za izvrsnost u oblasti bezbednosnog inženjerninga.Bonus video: Ovo su automobili godine po izboru WWCOTY žirija, a koje smo snimili na sajmu u Beogradu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=insertautogodineam-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5675302"]