14
Jedno od rešenja za smanjenje zagađenja vazduha, a koje bi moglo da zaživi u Srbiji, jeste da vozila koja su veliki zagađivači i kao takva nemaju katalizatore i slično neće više smeti da ulaze u gradska jezgra gde su velike saobraćajne gužve, ali ni u nacionalne parkove. To bi se, dakle, odrazilo na vlasnike primera radi, VW Golfa "dvojke", Yuga i ostalih vremešnih modela automobila kojih je Srbija puna. Podsetimo da je vozni park u našoj zemlji prosečne starosti 17 godina.
Nedavno je najavljeno da se menja sporna odreba u propisima koja se odnosi na izduvne gasove, a sve kako bi se omogućilo najstarijim vozilima, koja nemaju katalizatore, da ipak ostanu na putevima. Posle odluke Ministarstva saobraćaja da preispita propis o zagađenju i količini izduvnih gasova koje emituju vozila, mnogi su odahnuli. Međutim, ono što će i dalje ostati iza ove promenjene odluke je pitanje zaštite okoline, piše Blic.
Klasifikacija vozila
Damir Okanović, direktor Komiteta za kontrolu i bezbednost saobraćaja, kaže da je jedno od mogućih rešenja klasifikacija vozila kojom bi ona mogla da se voze po određenim delovima Srbije, odnosno najveći zagađivači ne bi mogli u gradska jezgra, gde je po pravilu najgušći saobraćaj.
– Kada bismo se strogo držali dozvoljenog procenta izduvnih gasova, 800.000 vozila bi moralo da završi na otpadu. To bi takođe onda postao ekološki problem. Zahtev da se zaštiti životna sredina i da automobili više ne budu zagađivači je sasvim u redu, ali moramo da imamo u vidu kakav nam je vozni park. Mnogi polovnjaci su napravljeni bez katalizatora, kao što je „golf dvojka“, automobil koji je popularan i posle toliko godina u našoj zemlji, a posebno u centralnoj i južnoj Srbiji. Nije isto ako se takav automobil vozi van grada, po selima i u Nemanjinoj ulici ili na Brankovom mostu, gde je procenat zagađenja veoma visok – rekao je Damir Okanović.
Ograničeno kretanje
S druge strane, kako dodaje, moramo da znamo da u evropskim metropolama postoje nalepnice, od zelene sa kojom možete svuda da se vozite, do crne, koja ne dozvoljava da se uđe u grad.
Kada se Pravilnik promeni, prema čemu se sada ide, veliki zagađivači će ostati na putevima. Okanović kaže da je jasno kako ljudi nemaju para da ugrađuju katalizatore i filtere, pa je ograničavanje kretanja takvim vozilima u gradovima i zaštićenim prirodnim područjima najoptimalnije rešenje. Kako smatra, crvena linija negde treba ipak da se povuče, najveći zagađivači, koji iz auspuha izbacuju „zlo i naopako“, definitivno treba da budu izbačeni iz saobraćaja.
– Smatram da je ograničeno kretanje dobro rešenje, još je u razmatranju i nadam se da će se ono vremenom uspostaviti. Neki kažu, zabranjujete siromašnima da dođu do grada, ali to nije tačno, „jugo“ na plin nije skupo vozilo, dok neki „besan“ auto kome je otišla „boš“ pumpa može da bude ozbiljan zagađivač. Problem je što se mi bavimo uticajem motornog saobraćaja na vazduh, a nismo na nivou države napravili plan. Postoji pogon na bezin, dizel, metan, plin, vodonik, struju itd. Mi ne znamo šta nam je prioritet, šta je na prvom, drugom, trećem mestu – nastavlja Okanović.
Vozila na metan
Po uzoru na Evropu počeli smo da forsiramo električna vozila, potpuno zanemarujući činjenicu da, za razliku od nas, u tom delu sveta dobar deo struje se dobija iz obnovljivih izvora. Kako dodaje, studije pokazuju da u zemljama gde se struja više od 50 odsto dobija iz uglja (kod nas je procenat još veći, a na sve to koristimo i najotrovniji, lignit) električna vozila ne čuvaju okoliš, dapače, postaju jednako opasna kao i najgori dizelaši.
– Zašto imamo beneficije za električna vozila, a ne recimo za ona na metan? Potrebno je da uradimo detaljnu studiju u kojoj će učestvovati struka, a ne da samo kopirao trendove iz drugih zemalja – izjavio je Okanović.
Novi pravilnik od 5. jula
U pravilniku koji 5. jula počinje da se primenjuje i od koga strahuju mnogi vlasnici vremešnih polovnjaka biće promenjena sporna odredba o ispunjavanju uslova za registraciju vozila koji se odnose na emisiju izduvnih gasova. Tako za kriterijum ne bi trebalo da bude uziman datum prve registracije vozila u Srbiji, već datum njegove proizvodnje. Vozilo koje je, na primer, proizvedeno 1989. godine, a prvi put u Srbiji je registrovano 2015. godine, naravno da ne može da ima katalizator jer je proizvedeno bez njega. Ta nejasnoća u pravilniku sada bi trebalo da bude rešena. Vozila će biti posmatrana po datumu proizvodnje, a ne po datumu prve registracije u Republici Srbiji, o čemu više možete da pročitate ovde.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
