Treba li kazna za pijanog biciklistu da bude ista kao i za pijanog vozača motornog vozila?

Biciklisti kojeg je subotička policija nedavno isključila iz saobraćaja zbog nasilničke vožnje jer je upravljao biciklom sa 4,08 promila alkohola u organizmu, preti kazna zatvora od 30 do 60 dana ili kazna rada u javnom interesu u trajanju od 240 do 360 sati, uz novčanu kaznu u iznosu od 120.000 do 140.000 dinara.Tako propisuje Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon, 9/2016 - odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 - dr. zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020 - dr. zakon), prema kojem je jedan od najstrožih prekršaja upravo nasilnička vožnja, pod kojom se, između ostalog, smatra i upravljanje vozilom u stanju potpune alkoholisanosti, odnosno sa više od 2,00 promila alkohola u organizmu.Kako objašnjava master inženjer saobraćaja Igor Velić za Danas.rs, pomenuti Zakon definiše bicikl kao vozilo, bez obzira na to što nije motorno poput automobila, autobusa, kamiona i drugih vozila, pa se samim time i biciklista, odnosno onaj koji upravlja biciklom, definiše kao vozač."Bicikl je vozilo, a onaj koji vozi je vozač. Imao on devet ili 36 godina, on je vozač i upravlja vozilom. Mora da zna tehniku vožnje, pravila saobraćaja, njegovo vozilo mora da bude tehnički ispravno, da ima svetla, identično kao za automobile, samo što nema registracije, osiguranja i slično. Dužan je da se pridržava pravila u saobraćaju i ne sme da vozi u alkoholisanom stanju i pravi nasilničke vožnje", objašnjava Velić, koji vodi i Udruženje za bezbednost saobraćaja "Sigurne staze".

Iako osuđuje svako nedolično, bahato i rizično ponašanje u saobraćaju koje ugrožava ljudske živote, Velić ukazuje i na to da bicikliste koji voze bicikl u alkoholisanom stanju ne bi trebalo izjednačavati sa vozačima koji voze automobil u alkoholisanom stanju, zbog posledica koje mogu biti daleko veće u drugom slučaju."Nije isto voziti bicikl sa 2,00 ili 4,00 promila alkohola u organizmu i automobil. Taj neodgovorni biciklista svakako nema neko veliko opravdanje za to i on može da ugrozi vlastiti život, a vozač automobila koji sa 2,00 ili 4,00 promila može da prekorači brzinu, prođe na crveno, može da ugrozi ne samo vlastiti, nego i život svih koji se u njegovoj neposrednoj blizini kreću, a zakonski se to tretira kao isto", objašnjava Velić.Zbog toga su kao mreža biciklističkih udruženja na nivou Srbije predlagali MUP-u da bi trebalo da se radi na izmeni člana 41 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, gde je definisana nasilnička vožnja, kao i člana 329, odnosno kaznene politike za nasilničku vožnju kada su u pitanju biciklisti."Delikt je uveden kao reakcija na teška ugrožavanja bezbednosti saobraćaja koja nastaju prvenstveno od strane vozača motornih vozila, što je visok stepen opasnosti. U tom smislu smatramo da je neprimereno i nesvrsishodno ovakvim kaznama teretiti vozače bicikla, jer je stepen izazivanja opasnosti daleko manji, dok je za neke radnje čak i upitan. Takođe, prema nama dostupnoj statistici MUP-a, veliki je udeo biciklista, gotovo 30 odsto godišnje na teritoriji Vojvodine. Kazne za ovaj delikt su u iznosu od 120.000 do 140.000 dinara, uz kaznu od 30 do 60 dana zatvora, te apelujemo da se kroz izmene zakona kazne za bicikliste umanje, odnosno da se promeni kvalifikacija, s obzirom na to da je nesvrsishodno i suštinski nepravedno tretirati na isti način alkoholisanog vozača autobusa, teretnog vozila i putničkog vozila i alkoholisanog biciklistu na biciklističkoj stazi", smatra Velić.

Kada su u pitanju pešaci koji u alkoholisanom stanju učestvuju u saobraćaju, master inženjer saobraćaja kaže da oni ne podležu ovim kaznama, već da za njih važi potpuno drugi set kaznenih mera."Za njih to ne važi, ali u svakom slučaju, ima i tih nezgoda gde je alkoholisan pešak svojom nepažnjom izazvao nezgodu u kojoj je stradao. Prelazio je ulicu van pešačkog prelaza ili je išao noću po seoskim putevima koji se ne vide, ali to je potpuno drugo, jer on je pešak, a ne vozač, dok je biciklista vozač", kaže Velić.On dodaje i da je veliki deo problema bezbednosti biciklista u našoj zemlji nepostojanje infrastrukture, što ističe kao glavni uzrok stradanja biciklista, dok je drugi problem neadekvatna zakonska regulativa."U Srbiji se u periodu od 2015. do 2021. godine dogodilo 379 saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, 10.458 sa povređenim licima i 663 sa materijalnom štetom u kojima su učestvovali biciklisti. U proseku godišnje u saobraćajnim nezgodama pogine oko 50 biciklista i bude povređeno oko 1.500. Takođe, poražavajući je podatak da je u proteklih mesec dana u saobraćajnim nezgodama poginulo osmoro biciklista, što je dvostruko više u odnosu na isti period prošle godine", naglašava on.O tome koliko je opasno da bilo ko vozi bilo koje vozilo pijan, pročitajte u celokupnom tekstu na sajtu Danas.rs, a u komentarima ispod nam dajte vaše mišljenje o tome ima li logike u tome da se pomenute kazne za bicikliste i vozače motornih vozila razlikuju?Bonus video: Skoro svi biciklisti u prekršaju a da toga nisu ni svesni

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=aktuelnobiciklistiam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3691565"]