0
Električni automobili se voze drugačije od konvencionalnih. Snažno usporavaju čim pustite gas, imaju neopisivo tvrde kočnice, impresivno ubrzavaju i – nemaju zvuk. Da li je onda OK da brendu Mini, poznatom prvenstveno po modelima izuzetne vozne dinamike, sada struja možda pomrsi konce nečemu što se s pažnjom plelo decenijama unazad? Vozili smo prvi električni Mini, izračunali koliko košta vožnja na struju i saznali da li je novi pogon eliminisao zabavu za volanom.
Pre 20 godina Mini je prešao u ruke BMW-a i tada je sprovedena prva krupna “plastična operacija” – do tada minijaturni modeli dobili su mnogo centimetara u svim pravcima i nabacili više kilograma. Od tada je počelo i masovnije širenje game, da bi danas imali čak i “mini” SUV u vidu modela “countryman”.
Ipak, za istorijske beleške ovog brenda, mnogo je važna i prošla godina kada je svet prvi put video serijski električni “mini”, oznake “cooper SE”.
Još tada mi je prva pomisao, da ne kažem briga, bila da li će ostati zabavan u vožnji. I evo prilike da, kada je ovaj model dostupan u Srbiji, proverimo šta su u BMW-u napravili i koliko su vodili računa o očuvanju starih vrednosti u jednom vrlo savremenom automobilu.
Iskorišćena je osnova električnog BMW-a “i3”, na koju je postavljeno novo, ali poznato telo sa čistim srcem i drugačijim karakterom.
Da li vidite razlike?
Kompaktan sa svega 3,8 m dužine i simpatičnog dizajna, “mini” na struju prepoznaćete tek po pojedinim detaljima: ima neobične, zatvorene 16-inčne felne (utiču na bolji rezultat u aerodinamici), ima oznake po karoseriji koje govore da je reč o električnom modelu, i ima zatvorenu “masku hladnjaka”.
Doduše, ona to i nije jer hladnjaka nema budući da ovde motora nema, već je tu elektromotor.
Koga malo više zanimaju automobili videće da ovaj “mini” nema ni izduvne cevi pozadi, jer nema šta da izduvava. Sve ostalo spolja je manje-više isto kao i kod standardnih “minija”. Tu su LED okrugli farovi i specifična zadnja svetla sa simbolom britanske zastave.
I dalje šik kabina
Kada smo napravili tih nekoliko krugova oko automobila i fotkali sve što treba, red je bio da se smestimo u poznata nisko postavljena sedišta kakva krase sve “minije” od pamtiveka, i da razgledamo veselu kabinu.
Materijali koji nas okružuju su i te kako premijum, kvalitetni, meki na dodir, a završna odrada je bez premca. Nećete naći končiće koji vire ili čuti da nešto škripucka. Sve smo ispipali, otvarali, zatvarali, milovali za bolji utisak i sve je na vrhunskom nivou.
Sviđa nam se podgojeni volan kao kod BMW modela. Digitalna instrument-tabla od 5,5 inča je drugačija od klasičnih jer se ovde, pored brzine i standardnih podatka, prikazuju i podaci o radu elektromotora, stanju baterije, odnosno dometu i tome slično.
Ostao je klik i to je super
Tu je i veliki okrugli multimedijalni sistem, dobre grafike, pametan, intuitivan i kompatibilan sa Apple i Android uređajima.
Super je što se funkcijama u “miniju” komanduje putem pravih tastera, pa nema mučenja sa pipkanjem ekrana tokom vožnje i provera da li je odreagovao. Lepo klikneš kao čovek i ne misliš.
Kako ući u kabinu?
Ovo je “mini” – dakle, košarkaši, sumorvači i ostali sličnih gabarita svakako se neće baškariti u ovom automobilu. Pogotovo na zadnjoj klupi kojoj je teže i pristupiti jer ovaj “mini” ima dvoja vrata.
To je najbolje iskusio naš fotograf koji je zažalio što nije uplatio časove joge pre smeštanja na zadnju klupu kako bi slikao enterijer.
Ali, ovaj model nije namenjen porodicama (za takve “mini” ima druge modele), već mladim kupcima, parovima bez dece, samcima i slično. Tu priču prati i zapremina prtljažnika od 211 litara, gde ima mesta da dvoje spakuju stvari za vikend.
Pali motor! Mislim… Uključuj struju!
Ispod pomenute velike multimedije ima jedno zeleno dugme. Tu se “pali motor”, odnosno uključuje elektromotor. Kada to uradite, električni “mini” vas počasti zvukom koji neretko čujemo u naučno-fantastičnim filmovima. I umesto zvuka motora, na tabli pred vama stoji “ready” što znači da je spreman za vožnju.
Godinu i po dana otkako sam prvi put videla ovaj model, eto me pred ciljem: električni “mini” mi kaže da je spreman i da je vreme da stisnem gas. Iskustva sa električnim automobilima imam, ali kolega i ne, pa sam nisam odolela da bez upozorenja pritisnem gas do kraja, tek da na kratko oseti to ludačko ubrzanje koje ovi automobili pružaju.
Saznajte još:
Podsetimo samo ovde da su ta linearna instant-ubrzanja u automobilima na struju zasluga maksimalnog obrtnog momenta dostupnog odmah, čim krenete, čim pritisnete gas.
Dakle, nema čekanja da se postigne određeni broj obrtaja da bi se 270 Njutnmetara, koliko ih ima “mini”, rasplamsalo. Uz to, elektromotor ima 184 KS i sve ove brojke samo čekaju da pritisnete gas, da bi pomogle da od nule do 60 km/h stignete za svega 3,9 sekundi.
Treba se pripremiti za ubrzanje
I – nakon tog stiskanja gasa i zabodene glave u naslon sedišta i opaske fotografa “šta je bre ovo?!”, složili smo se da “mini” obećava. Ali, polako, pravo svako može da ide, a Minijevi modeli su poznati po tome da u krivinama bacaju magiju na vozače, koji se potom u njih zaljubljuju.
Tako da smo rešili da odemo na Avalu. U tom kraju ima krivina, uzbrdica, nizbrdica, a ima čak i elektro-punjač kod one švedske kompanije u blizini.
Krenuli smo lagano i prvi utisak posle impresivnog ubrzanja jeste odlično upravljanje. Ostalo je direktno, brzo i precizno, baš kako smo i želeli.
Zbog nižeg težišta u odnosu na “cooper S”, karting osećaj je i u “miniju SE” i te kako izazvan, pa se ubrzo ispostavilo da sam brinula bez potrebe. Zabava je tu da ostane u čemu pomaže i idealna raspodela težine od 50:50.
I u Miniju su i te kako znali da tu ne bi smeli da omanu. Dobrom osećaju doprinosi odlično podešeno ogibljenje: napred je McPherson a pozadi Multilink, pa je vožnja i udobna, tečna i nadasve zabavna. Menjač je automatski, sa jednom brzinom, a u vožnji se niti čuje niti oseća.
“Mini SE” nudi i nekoliko režima vožnje među kojima su i “eko”, kada vodi računa o načinu ubrzanja i računa kako da uštedi energiju, i “sport” kada ne mari ni za šta, osim da obezbedi dinamičnu vožnju.
Koči i bez kočnice
Kada je vreme za zaustavljanje, kao i kod drugih savremenih modela na elektro-pogon, potrebno samo podići nogu sa gasa i “mini” dovoljno usporava da vam kočnice često nisu ni potrebne, osim kada planirate da se potpuno zaustavite. Pri usporavanju, kočenju, kao i pri ravnomernoj vožnji obavlja se rekuperacija energije, koja se skladišti u bateriji od 32,6 kWh.
Opsednuti dometom i rekuperacijom
Mini nema veliku bateriju u odnosu na rivale, što mu omogućava da bude lakši od njih, ali i da raspolaže manjim dometom. Fabrički podaci kažu oko 250 km, ali u realnoj vožnji domet je ispod 200 km (“renault zoe“ nudi 400, a “peugeot e-208” 350 km).
Rekuperacijom se ne može prikupiti mnogo energije da na nju možete da računate, jer treba imati u vidu da to zavisi i od uslova vožnje, koliko ćete kočiti, trenutne situacije u saobraćaju i slično.
Treba znati da se pri svakom jačem pritiskanju gasa, energija mnogo više troši nego što rekuperacijom može da se nadomesti.
Potrošnju opterećuje i klima-uređaj i drugi potrošači koji srču “struju”. Zato je neophodno voziti pametno, mnogo računati i, samim tim, biti malo više opterećen nego u automobilu koji troši benzin ili dizel.
Praktično, za gradske vožnje kojima je i namenjen to je dovoljno, ali kako smo svi još uvek u periodu privikavanja, gledanje u domet i konstantno računanje nam ne gine.
Nije prijatno kada se nađete na preostalih 50 ili 60 km, pa se mislite da li do lokacije sa punjačem ima vremena, da li ima kakvih nizbrdica ili gužve u saobraćaju gde biste mogli da povratite još koji kilometar. Ukratko, prijalo bi nam da je domet najmanje 400 km, na šta smo i navikli kod nekog prosečnog gradskog benzinca sa punim rezervoarom. Dizele nećemo da poredimo.
Koliko košta struja za “mini”?
“Mini” na 100 km prosečno troši oko 16 kWh. Kada to preračunamo u dinare, prema aktuelnim cenama struje u Srbiji (srednja cena: viša dnevna tarifa u plavoj zoni), električni “mini” na 100 km potroši struje za 62 dinara. Teško da ovo može da pobedi bilo koji drugi konvencionalni pogon.
Mala baterija, koja je smeštena ispod vozila (u obliku slova T), omogućava i brže punjenje, pa se na brzom punjaču do 80% napuni za 35 minuta. Na onim od 11 kW treba mu 2,5 sati, dok na kućnoj utičnici punjenje traje i celu noć.
Kako to mislite nema održavanja?
Električni automobili ne troše motorno ulje, niti mnoge delove koji se redovno menjaju u standardnim automobilima. Tako, recimo, “mini SE” na servis ide tek na dve godine, kada se zameni kočiono ulje, filter klime i proveri stanje vozila, baterije i slično.
I to, zavisno od modela, košta do 200 evra. Kada se preračunamo, teško da se ove cene održavanja mogu primeniti na druge, ne samo premijum modele, nego čak i one jeftinije.
Uz subvenciju 5.000 evra jeftiniji
Mini modeli nisu jeftini, ali električni “mini” ni sa punom cenom od 35.990 evra, nije najskuplji u gami. Ko želi da ga kupi svakako će iskoristiti državnu subvenciju za vozilo na struju, a koja iznosi 5.000 evra. Osim toga, postoje i godišnje povlastice u vidu neplaćanja poreza pri registraciji.
Za 30.000 evra imućniji kupac dobija moderni, pravi lifestyle model, opremljen najsavremenijim bezbednosnim sistemima, koji pruža jeftinu vožnju (0,62 din po km) i ne zahteva skupo održavanje.
Tako da je “mini” na struju najbolja verzija ovog modela, ko može da mu oprosti to što je nem, odnosno što nema zvuk. Ostao je zabavan model za mlade koji traže atraktivan kompaktni automobil za grad, koji razmišljaju “zeleno”, ali ne žele da se odreknu zabave u vožnji.
Sviđa nam se:
Dinamika i zabava za volanom
Jeftina vožnja i održavanje
Ne sviđa nam se:
Skromniji domet male baterije
Tehnički podaci: Mini Cooper SE
Motor: elektromotor
Zapremina: /
Snaga: 135 kW/184 KS
Obrtni moment: 270 Nm
Menjač: automatski
Ubrzanje do 100 km/h: 7,3 s
Najveća brzina: 150 km/h
Dimenzije (d/š/v): 3845 / 1727 / 1432 mm
Međ.rastojanje: 2.495 mm
Zapremina prtljažnika: 211 lit.
Cena: 35.990 evra – 5.000 evra subvencija
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: