Šta će biti sa cenama goriva?

Na cene benzina i dizela u Srbiji umnogome utiču državne akcize koje čine veliki deo izdvajanja vozača za gorivo, pa rast cena kod nas nije bio toliko ekstreman kao u nekim drugim državama. Primera radi, pre dve godine početkom pandemije, za litar benzina bilo je potrebno izdvojiti oko 130 dinara, dok je dizel imao cenu od 139 dinara.Od danas u Srbiji, za istu količinu goriva potrebno je izdvojiti 184, odnosno 202,2 dinara, što je rast cene od oko 40 procenata. Međutim, u nekim državama je ovaj skok mnogo veći jer je direktno vezan za cenu barela nafte.Država uzima skoro polovinuVlada Srbije trenutno ograničava maksimalnu cenu benzina BMB 95 i evro dizela, a navodno su akcize na derivate nafte smanjene za 15 odsto. Međutim, procene stručnjaka su da država zajedno sa porezom i raznim naknadama uzima između 90 i 95 dinara po litru goriva, što čini skoro polovinu ukupne cene. Sasvim je jasno da država ne želi da odustane od svog dela kolača, pa sav teret poskupljenja goriva mora da podnese kupac.SAD obaraju rekordeKada će aktuelno stanje na tržištu energenata u SAD uporedi sa situacijom od pre dve godine, dolazi se do alarmantnih podataka. U maju 2020. godine, prosečna cena jednog galona benzina u SAD bila je 1,86 dolara, što je sa tadašnjem kursu dolara oko 49 dinara po jednom litru. U maju ove godine, oboren je rekord, jer prosečna cena galona iznosi 4,33 dolara, što je rast od 133% u odnosu na isti period pre dve godine. Kada se to prevede u merne jedinice bliže nama, jedan litar benzina sada košta oko 129 dinara.

Dizel još skupljiOd početka sukoba u Ukrajini, znatno su smanjene količine dizela koji se u Evropu uvozi iz Rusije. Zbog toga su i Sjedinjene Američke Države morale da intervenišu i pomognu državama Starog kontinenta slanjem više tankera sa stotinama hiljada barela dizela. Međutim, to je dovelo i do poskupljenja ovog goriva u SAD, pa je sada za jedan barel potrebno u proseku izdvojiti 5,56 dolara, što je oko 165 dinara po litru.Evropa podeljenaNa nivou Evropske unije još uvek nema dogovora o naftnom embargu Rusiji. Opstanak mnogih evropskih ekonomija direktno zavisi od ruskih energenata, pa su mnogi protiv zabrane uvoza nafte i gasa iz Rusije. Slovačka i Mađarska su uložili veto, a mnogi nisu baš zainteresovani da na njih vrše pritisak kako bi popustili. Pre invazije na Ukrajinu, Evropa je uvozila 2,7 miliona barela nafte dnevno iz Rusije, ali i 1,5 miliona barela naftnih derivata, uglavnom dizela.

Predviđanja stručnjakaMnogi svetski stručnjaci iz naftnog sektora daju svoje prognoze povodom daljeg razvoja situacije na tržištu. Prema njihovom mišljenju, situacija u kojoj Evropska unija neće imati jasan stav oko naftnog embarga će vratiti cene nafte znatno ispod 100 dolara po barelu, odnosno da bi do kraja godine barel nafte mogao da košta oko 70 dolara.Trenutno se barel nafte tipa Brent prodaje po ceni od 112 dolara. To znači da bi moglo da dođe i do smanjenja cene goriva širom Evrope, ali će taj pad cene biti izraženiji u Evropskoj uniji nego kod nas.Bonus video: Zbog skupog goriva prešao sam na e-trotinet: Da li sam pogrešio?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=inserttrotinetbezbednostam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3455338"]Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook Twitter Instagram