Mnogi vozači svoje automobile koriste uglavnom za odlazak na posao i povratak kući, a često su to distance kraće od 10 kilometara. Vožnja ovog tipa dovodi to preteranog trošenja delova i nenormalno velike potrošnje.
Opšta tendencija za budućnost u urbanim centrima je postepeno ograničavanje korišćenja ličnih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, posebno u korist javnog prevoza kao rešenja za suzbijanje emisija zagađujućih gasova i garantovanje kvaliteta vazduha.
Osim zagađenja, kratke relacije i svakodnevna vožnja od svega nekoliko kilometara doprinose i pogoršanju pokretljivosti, stvarajući uobičajene saobraćajne gužve na ulicama većine gradova.
Međutim, pored ova dva bitna faktora, i sami automobili takođe trpe posledice kratkih putovanja. Posledice su ubrzano habanje mehanike i posredno stvaranje velikih troškova, kako u gorivu tako i u održavanju. Sa istom pređenom kilometražom, isti model automobila koji se redovno vozi na otvorenom putu uvek će biti u boljem mehaničkom stanju od drugog koji je veći deo svog životnog veka korišćen u gradu.
Prva stvar koju treba razjasniti je šta se smatra „kratkim“ putovanjima. Generalno gledano, i što se tiče mehanike, putovanja kraća od 10 kilometara mogu se smatrati štetnim ako se ponavljaju više puta. Motor mora da postigne određenu temperaturu da bi pravilno funkcionisao, odnosno da bi dobio dobro podmazivanje svojih pokretnih delova i stabilizovao potrošnju goriva na optimalnom nivou.
Posledica redovnog obavljanja ovog tipa kratkih putovanja biće prevremeno habanje delova i nenormalno velika potrošnja. Automobil koji se uglavnom koristi samo u gradu uvek će zahtevati više održavanja. Na primer, ako motor ne radi kontinuirano, gorivo i kondenzovana vlaga koja se taloži u kućištu radilice neće u potpunosti ispariti sa toplotom sagorevanja, što će brže razgraditi ulje i zahtevati raniju promenu ulja. Slično važi i za kvačilo koje se mnogo više troši ako vozite automobil sa ručnim menjačem.
Pored toga, umanjiće se efikasnost snage podmazivanja motora, a brže će se istrošiti i motor i menjač. Još jedna štetna posledica toga što motor ne dostiže svoju idealnu radnu temperaturu jeste da se vlaga koja se nakuplja u izduvnom sistemu ne uklanja tokom rada motora, što utiče na izduvni sistem koji korodira zbog unutrašnje oksidacije.
To je problem koji ozbiljnije pogađa dizel motore, kojima je potrebno dosta više vremena da dostignu radnu temperaturu nego benzinskim motorima. Na kraju, moramo da spomenemo još jednu komponentu koja takođe ne podnosi takvu vrstu kratkih izleta – akumulator.
Kako piše Auto Klub, akumulator je ključni element kada je reč o pokretanju motora ili snabdevanju električnom energijom raznih bitnih sistema u automobilu i koji treba da održava svoju efikasnost vraćanjem energije tokom kilometara. Niska opterećenost, vožnja pri malim brzinama i ponovljeni pokušaji pokretanja sa hladnim motorom na kraju će ga iscrpeti i nepopravljivo oštetiti.
Zaključaj je da će za automobil biti bolje da izbegavate sva ta kratka putovanja koja se, uglavnom mogu zameniti pešačenjem, vožnjom bicikla ili korišćenjem javnog prevoza.
Bonus video: Zbog skupog goriva sam prešao na e-trotinet – Da li sam pogrešio?
