Postoji racionalno objašnjenje: Evo zašto su boje na semaforu baš crvena, žuta i zelena

Prvi saobraćajni signali postavljeni su u Sjedinjenim Državama tokom 1910-ih. Zabrinuti zbog nesreća sa više putnika na putu, gradovi su postavili saobraćajne tornjeve da pomognu protoku automobila. Policajci su upravljali tornjevima, koristeći pištaljke, kao i crvena, zelena i žuta svetla da vozačima pokažu kada treba da stanu i krenu.Zatim je 1920. godine Vilijam Pots stvorio prvi trobojni četvorosmerni semafor da bi pomogao vozačima da ostanu sigurni na raskrsnicama. Prvi se pojavio u Detroitu u saveznoj državi Mičigen, na uglu Vudvard avenije i Fort ulice.

Širom zemlje postojali su različiti sistemi semafora i šabloni, bez koordinacije. Zatim je Savezna uprava za auto-puteve 1935. godine izradila "Priručnik o jedinstvenim uređajima za kontrolu saobraćaja". Postavili su jedinstvene standarde za sve saobraćajne znakove, oznake na putu i saobraćajnu signalizaciju, zahtevajući crvene, žute i zelene indikatore svetla.Zašto zelena, žuta i crvena?Pre nego što su postojali semafori za automobile, postojali su saobraćajni signali za vozove. Na početku su železničke kompanije koristile crvenu boju za zaustavljanje, belu za kretanje i zelenu za oprez.Kao što verovatno možete da zamislite, mašinovođe su se suočavale sa nekoliko problema sa belom bojom. Bela se noću lako mogla zameniti sa nekim drugim svetlom zbog mogućih odsjaja, zbog čega su železničke kompanije prešle na zelenu boju. A pošto se žuta lako razlikuje od ostalih boja, postala je standard za oprez. Od tada je tako, boje su postale standard i za semafore za saobraćaj na putevima.

Crvena je boja sa najdužom talasnom dužinom. Dok putuje kroz molekule vazduha, manje se raspršuje u odnosu na druge boje, pa se može videti sa veće udaljenosti. Zamislite kako sunce postaje crveno dok zalazi. Iako je ljudsko oko najosetljivije na žuto-zelenu boju markera, nijansu visoko vidljivih bezbednosnih prsluka, crvena se može videti sa mnogo veće udaljenosti.Žuta ima kraću talasnu dužinu od crvene, ali dužu talasnu dužinu od zelene. To znači da je crvena vidljiva najdalje, što je korisno za upozorenje za usporavanje ili zaustavljanje. Kako piše Auto Klub, nije jasno da li je crvena izabrana na osnovu talasne dužine, kontrasta u odnosu na zelenu ili prirodne povezanosti crvene sa krvlju, a samim tim i sa opasnošću.Verovali ili ne, žuta je nekad značila stop. Davnih 1900-ih, neki znakovi za zaustavljanje bili su žuti jer je bilo previše teško videti crveni znak u slabo osvetljenom području. Na kraju, sa razvojem visoko reflektujućih materijala, stvoreni su znakovi stop u crvenoj boji.Budući da se žuta dobro vidi u svako doba dana, neki saobraćajni znakovi i školski autobusi i dalje su obojeni tom bojom.Bonus video: Kako rade pametni semafori u Beogradu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kakoradepametnisemafori-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2891240"]