1
S obzirom na to da je svoj industrijski put započeo 1842. godine kao proizvođač mlinova za kafu, Peugeot je brzo napredovao do automobilskog giganta. Mnogo godina kasnije, jedno sudbonosno ispijanje kafe na Vračaru poteralo je tada budući Tomov Peugeot 204 na put od Beograda do Crne Gore.
Razvoj Jugoslavije kao i njene saobraćajne infrastrukture doživeo je kulminaciju 27. novembra 1975. godine kada je spajanjem šina desetak kilometara južno od Kolašina okončan građevinski poduhvat veka.
Pruga Beograd – Bar je sa 234 mosta i 254 tunela premostila nepremostivo te je putovanje do Crne Gore postalo pravo uživanje u pejzažima koje kruniše Kanjon Morače. Od početnih osam sati koliko je vozu bilo potrebno da pređe ovu rutu, danas je to praktično nemoguće bez nekih 12, i to ako se smatrate srećnim.
Bez obzira na to što su putevi modernizovani, da bi se jedan oldtajmer otisnuo na jedno takvo putovanje i danas mnogi pribegavaju korišćenju autovoza. U slučaju jednog Pežoa 204 to nije bio slučaj.
Kako aktuelni vlasnik Tomo iz Bara navodi, ovaj automobil ima svoje korene u Beogradu gde ga je prethodni vlasnik iz Crne Gore kupio na jedan veoma neobičan način.
Ispijajući kafu na Vračaru sa pogledom na maleni Pežo, kladio se sa sinom prvog vlasnika koji ga je prodavao, da ako ovaj auto na svojim točkovima stigne do Podgorice, kupljen je. Par dana kasnije, mladić se telefonom javio „Ja sam stigao, gde da dođem?“.
Tako je ovaj Pežo, napravljen 1972. godine sa standardnim 1130ccm motorom, postao deo jedne automobilske kolekcije u Crnoj Gori sve dok sudbina nije odredila da je pravo vreme da Tomo postane njegov novi staratelj.
S obzirom na to da je restauracija urađena daleke 2005, limarija nije zahtevala nikakve dorade, osim što mu danas jedino još nedostaju fabričke hrom lajsne duž celog auta.
Šta je sve zamenjeno i koji model je bio važan deo inspiracije, saznajte ovde, gde vas čeka i velika foto-galerija Peugeota 204.
Izvor: Autoslavia
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
