tehnički pregled katalizator
Foto: Shutterstock

Aktuelna dešavanja oko novih tehničkih pregleda vozila sve više liče na Hamletove dileme. "Hoće li od 5. jula moj stari automobili proći tehnički, da li mi fali neki deo, treba li nešto dodatno da platim, hoću li moći da nastavim da radim, nećete vi mene da prevarite"... To su pitanja i konstatacije koje su se nametale vozačima, a dodatno se uzburkale i nedavnim najavama da se menja deo uredbe o izduvnim gasovima. Uz to, postavljalo se i pitanje koliko će samih tehničkih pregleda moći da nastavi sa radom.

Upravo zbog nabrojanog, kontaktirali smo ne samo tehničke preglede, već i udruženja NATEP i UOTP da nam malo razjasne stvari.

Od 5. jula počinje se sa strogom primenom propisa za novi tehnički pregled, koji se tiču kako uslova koje tehnički pregledi moraju da ispune, tako i izduvnih gasova na vozilima, gde će se meriti nivo dozvoljenih štetnih čestica koje emituju. Treba reći da su se izduvni gasovi na vozilima merili odvajkada, ali sada će svi stvarno to morati i da rade, a u Pravilniku su propisane i tačne vrednosti (pogledajte na kraju ovog teksta).

Nije tajna da su se godinama unazad ovi pregledi vozila neretko završavali preko veze, da neka vozila nisu ni videla tehnički pregled, ali su uredno dobijala papire kao da jesu. Od 5. jula tome bi trebalo da se stane na put, prvenstveno zbog bezbednosti, a potom i zbog malverzacija koje su je direktno ugrožavale.

Blaže ili strože

Međutim, veliku pometnju među vlasnicima polovnih automobila unela je klasifikacija vozila i nivo štetnih gasova koji treba da ispune. Po propisu, sva vozila dele se na ona koja su prvi put registrovana u Srbiji pre i posle 1. marta 2014. godine i na osnovu toga se određuje da li treba da ispune blaže ili strože uslove koji se odnose na emisiju izduvnih gasova.

Foto: Shutterstock

Ovakav način podele je u nezahvalan položaj stavio one vlasnike koji su svoje automobile (davno proizvedene i koji fabrički nemaju ugrađene delove bitne za prečišćavanje od štetnih materija, poput DPF-a i/ili katalizatora) uspeli da uvezu u Srbiju posle 2014, a koji bi morali da ispune strože uslove.

Takvih vozila zapravo nema mnogo (oldtajmeri, druga posebna vozila), budući da posle marta 2014, a zbog minimalne Euro 3 norme, u Srbiju nisu mogli ni da se uvoze regularni automobili bez katalizatora/DPF-a.

Tako da ako je neko Euro 3 vozilo uvezeno u Srbiju posle marta 2014, a nema neke delove za prečišćavanje štetnih materija, to može da znači da su ti delovi sa njega naknadno demontirani.

Nažalost, to nisu baš retki slučajevi. Dešavalo se da se ovi delovi skidaju i preprodaju, da vlasnik vozila nema novca za njihovu popravku i reši da ih ukloni, da ih neko ukrade i slično. Ipak, najgore su prošli kupci polovnjaka sa kojih su katalizator/DPF uklonjeni a da oni toga nisu bili svesni u trenutku kupovine, odnosno da nisu te stvari proveravali.

Foto: Shutterstock

Ukoliko niste sigurni da li vaše vozilo ima ove delove, odnosno da li bi uopšte trebalo da ih ima, pitajte vašeg majstora. Većina benzinaca na našim ulicama danas bi trebalo da ima katalizator jer se oni ugrađuju duže od 30 godina u vozila. Izuzetak su, naravno, oldtajmeri, kao i „jugići“ i druge stare „zastave“… O filteru čestica kod dizelaša (DPF) pročitajte ovde.

Šta bi donela izmena uredbe

Sa druge strane, sporna uredba prema kojoj bi se pri merenju izduvnih gasova za kriterijum uzimao datim prve registracije, kako se čini, biće izmenjena. Medijima je rečeno da je cilj da da se za kriterijum pri merenju izduvnih gasova na tehničkom pregledu u obzir ne uzima datum prve registracije, već godina proizvodnje vozila.

„To znači da bi se posmatrala opšta granica norme koja je važila kada su ta vozila proizvedena“, kaže za naš portal Vlada Marinković iz Nacionalne Asocijacije Tehničkih pregleda (NATEP).

Tako bi se rešio problem da vozilo istog tipa i iste godine proizvodnje ima drugačiji kriterijum pri merenju i to samo na osnovu toga da li je prvi put registrovano u Srbiji pre ili posle 1. marta 2014. godine.

Međutim, to neće rešiti problem onim vlasnicima čiji polovnjaci su neispravni ili po fabričkim specifikacijama treba da budu opremljeni delovima za prečišćavanje štetnih gasova, a oni ih nemaju, zbog gorepomenutih slučajeva.

Foto: Shutterstock

Ko se najviše buni za novi tehnički pregled

Na nekoliko tehničkih pregleda u Beogradu, ali i van prestonice, dali su nam prilično dobar uvid u situaciju, pa su istakli da se zbog novih propisa, u stvari, najviše bune vlasnici neodržavanih i neispravnih automobila, koji im „dime“ tri puta više nego što bi trebalo, i koji svakako ne bi prošli tehnički – ne zbog zakona, već zbog toga što se raspadaju. Kada im to službenici na tehničkom pregledu saopšte, na to ljudi počnu da se žale da nemaju para da poprave vozilo. Kakvi će biti izduvni gasovi zavisi od stanja u kakvom je motor, kakvo mu je sagorevanje, da li je izduvni sistem negde oštećen…

Foto: Shutterstock/Paolo Bona

Ipak, šta god da se desi sa ovim propisom, bio izmenjen sporni datum ili ne, ostaje da vozila koja su na ovaj ili onaj način ostala bez pomenutih delova i koja su neispravna, neće moći da prođu tehnički. Vlasnici takvih automobila će svakako morati u svoj servis pre pregleda, ukoliko žele da nastave da voze. Drugim rečima, vlasnici ispravnih i održavanih automobila nemaju razloga za brigu.

Koliko će tehničkih pregleda moći da nastavi da radi

„U Srbiji trenutno postoji 1.200 tehničkih pregleda, od čega je 500 spremno za nove uslove rada, ali se očekuje da će ih biti oko 750-800. Takođe, treba reći da će svi koji predaju zahtev za otvaranje do 5. jula imati rok od 180 dana za proveru da li ispunjavaju zahteve, što proverava MUP“, kaže Marinković iz NATEP-a.

On navodi i da je najveći problem kod nas to što su neki tehnički pregledi očekivali da do primene propisa zapravo neće doći, da će se to još odlagati. Takođe ističe i da ogromna većina njih zapravo ispunjava uslove, tj. da nema previše onih koji u proteklih 10 godina nisu obnovili opremu za rad.

„Reč je o uslovima koji se po evropskim standardima vezuju za davnu 2010. godinu. U aktuelnom zakonu je 2018. godine navedeno sve ovo što će se od sada strogo primenjivati, što znači da su tehnički pregledi imali tri godine da se prilagode“ – navodi naš sagovornik.

Ti standardi se odnose kako na opremu za rad (valjci i druga merna oprema…), tako i na sam objekat u smislu odvojenih prostorija za klijente i radni prostor za kontrolore, kao i parking za vozila itd.

Na naše pitanje da li će najavljenih 750-800 tehničkih pregleda koji će biti operativni, biti dovoljno da se u Srbiji neometano obavlja ova delatnost, Marinković kaže da će se to sve brzo prilagoditi.

„U Srbiji imamo 2,2 miliona registrovanih vozila, 15% od tog broja su autobusi, kamioni, auto-škole, taksiji i druga vozila koja na tehnički pregled idu dva puta godišnje. Kada se u obzir uzme broj vozila koji dnevno mogu da se provere na jednoj liniji tehničkih pregleda, dolazimo do toga da je za neometan rad u Srbiji potrebno 1.000 tehničkih pregleda, ali to će se ubrzo rešiti i samo tržište će reagovati brže ako bude bilo potrebe za tim“.

Isto smatra i Trifun Stojanović iz Udruženja osnivača tehničkih pregleda (UOTP), koji kaže da se u narednom periodu svakako očekuje prilagođavanje kada je reč o tehničkim pregledima, ali da ne očekuju velike probleme.

Koje su granične vrednosti pri merenju izduvnih gasova vozila na benzin, dizel ili kombinovano pogonsko gorivo, navedeno je u Pravilniku o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, koji je zbog podele vozila na pre i posle 1. marta 2014. (u ovoj verziji), trenutno u fazi izmene.

U Članu 82, između ostalog, stoji:

Na motornim vozilima, koja ispunjavaju uslove propisane normom najmanje „EURO 3“, mora postojati ispravan sistem za upozoravanje na neispravnost opreme za regulisanje aero zagađenja (OBD).
Sastav izduvnih gasova kod motornih vozila, osim vrste T, L i C, mora odgovarati sledećim normativima, i to:
1) za vozila sa motorom sa aktivnim paljenjem smeše (OTO motori):

(1) vozila koja su prvi put registrovana u Republici Srbiji do 1. marta  2014. godine moraju imati manje od 4,5% vol. ugljenmonoksida (CO), pri broju obrtaja motora na praznom hodu motora na radnoj temperaturi,

(2) vozila sa karburatorom koja su prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. marta 2014. godine moraju imati manje od 3,5% vol. ugljenmonoksida (CO), pri broju obrtaja motora na praznom hodu motora na radnoj temperaturi,

(3) vozila sa elektronskom regulacijom smeše koja su prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. marta 2014. godine, na radnoj temperaturi moraju zadovoljavati od proizvođača propisane vrednosti ugljenmonoksida i koeficijent viška vazduha (λ) pri propisanom broju obrtaja u praznom hodu, kao i vrednosti pri propisanom povišenom broju obrtaja motora. Deklarisane vrednosti hidrokatbonata, ugljendioksida i kiseonika ukazuju na stanje motora i sistema za odvođenje izduvnih gasova.

Ako podaci proizvođača nisu poznati, sadržaj ugljenmonoksida (CO) i vrednost koeficijenta viška vazduha (λ) u praznom hodu i pri postignutoj radnoj temperaturi motora mora biti CO ≤ 0,3%, a pri najmanje 2000 obrtaja i pri postignutoj radnoj temperaturi motora mora biti CO ≤ 0,2%.
Koeficijent viška vazduha (λ) mora da bude u opsegu 0,97 do 1,03;

2) vozila sa motorom sa kompresionim paljenjem (dizel), nakon što je motor postigao radnu temperaturu propisanu od strane proizvođača vozila, ne smeju imati srednji koeficijent apsorpcije svetlosti izduvnog gasa veći od vrednosti propisane od strane proizvođača i deklarisane prema jednoobraznim tehničkim uslovima. Ako podaci proizvođača vozila nisu poznati, tada za:

(1) vozila snage do 73,5 kW, vrednost apsorpcije svetlosti ne sme biti veća od 3,22 m-1,

(2) vozila snage preko 73,5 kW, vrednost apsorpcije svetlosti ne sme biti veća od 2,44 m-1,

(3) za vozila koja su prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. marta 2014. godine, vrednost srednje apsorpcije svetlosti ne sme biti veća od 1,5 m-1.

Srednji koeficijent apsorpcije svetlosti izduvnog gasa izračunava se kao srednja vrednost najmanje tri merenja vrednosti koeficijenta apsorpcije svetlosti metodom slobodnog ubrzanja do najvećeg dozvoljenog broja obrtaja.

Vozila koja za pogon koriste više vrsta goriva, moraju pri korišćenju svake vrste goriva zadovoljiti napred navedene vrednosti.

Vozila koja za pogon koriste kombinaciju goriva (na primer osnovno gorivo dizel i gasno gorivo istovremeno), moraju zadovoljiti kriterijume vrednosti emisije izduvnih gasova za osnovno gorivo.
Izuzetno od stava 3. tačka 2) ovog člana, za vozila koja su proizvedena, odnosno prvi put registrovana pre 1. januara 1980. godine, koeficijent apsorbcije svetlosti može da iznosi najviše 3,52 m-1.

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare