0
Padovi sa motocikla su tamna strana naše ljubavi, hobija ili sporta zvanog motociklizam. Čim krenete u vožnju motociklom, svesno ili nesvesno prihvatili ste rizik od pada i eventualnih povreda kao posledicu. Iako ne postoji apsolutna zaštita od povreda prilikom pada, ukoliko imate kvalitetnu opremu, značajno ste smanjili taj rizik. To dokazuje i primer mog skorašnjeg pada pri ne tako maloj brzini na stazi. Srećom, nosio sam svu opremu koja podrazumeva kacigu, rukavice, kombinezon i čizme. Međutim, najbitnija stvar koja mi je verovatno spasila život je kaciga. Kako i zašto mi je baš kaciga spasila život, izneću u daljem tekstu.
Motociklom prelazim lep broj kilometara mesečno, što na putu, što na stazi. Nešto od tih kilometara je zarad posla, a nešto zarad uživanja. Zapravo, uživam u svakom kilometru.
Budući da mi je delimično u opisu posla da testiram različite stvari, to znači da moja vožnja zapravo nekad nosi i nešto više rizika od pada. Taj rizik sam oduvek bio spreman da prihvatim.
Olakšavajuća okolnost po mene je što sam vozio na trkačkoj stazi. Trkačka staza je odlična za usavršavanje tehnike vožnje i traženje limita upravo iz bezbednosnih razloga.
Ukoliko dođe do pada na stazi, ne postoje prepreke u koje možete udariti. Jedino se suočavate sa samim padom, klizanjem i eventualnim tumbanjem. Uz to, na stazi uvek imate ekipe hitne pomoći koje budno motre na sva dešavanja na stazi i intervenišu i za najmanje padove, ukoliko za to postoji potreba.
Dogodilo se ono što se jednom moralo dogoditi, doduše, potpuno mojom krivicom. Kasni dolazak na kočenje, loša priprema…
Posted by Jovan Ristic on Monday, July 12, 2021
Da malo ubrzam priču. Prilikom poslednjeg izlaza na stazu doživeo sam pad sa “službenom” Hondom VTR 1000 SP1 koju sam dobio na korišćenje. Pad se desio isključivo mojom krivicom i greškom, kada sam kočio znatno agresivnije nego što je trebalo. Tom prilikom u jednom momentu prednji točak više nije izdržao i popustio je, a ja sam preko upravljača preleteo i potiljkom udario glavom od asfalt. Brzina pri padu iznosila je između 140 – 150 km/h.
Na trenutak sam izgubio svest, a nakon što sam došao sebi upućen sam na snimanje glave, za svaki slučaj. Srećom po mene, na snimcima nije ustanovljena nijedna povreda glave. Bez hematoma ili naprsnuća lobanje. Otpušten sam otišao kući sa dijagnozom blažeg potresa mozga, a lekari su mi rekli da se zahvalim kacigi na tome što sam uopšte živ.
Kaciga je odradila posao tačno onako kako je trebalo
Kada sam nakon pada uzeo kacigu u ruke, tek sam tada postao svestan sile kojom sam udario glavom od asfalt. Udarac se dogodio potiljkom i kaciga je na tom mestu bukvalno pukla!
Da se razumemo, sasvim je normalno da kaciga pukne, ali je bitno da energiju udarca sa jedne tačke rasporedi na celu školjku kacige, što je prema svemu sudeći i uradila jer da se sva energija prenela na potiljak, postoji velika šansa da sad ne bih pisao ovaj tekst.
Oštećenja na kacigi su jedna velika ogrebotina na gornjoj desnoj strani, kao i naprslina na potiljačnom delu. Tokom klizanja i tumbanja sa kacige je otpao i vizir, što je negde i normalna stvar da se u takvim slučajevima dogodi.
Šta me se to tiče kad vozim u saobraćaju?
Ovaj tekst sam upravo napisao iz razloga što pad koji sam doživeo jeste karakterističan za padove u saobraćaju. Pad koji sam doživeo je sličan onom kada vam neko izleti iz sporedne ulice i vi naglo zabodete kočnicu i tom prilikom padnete. Dakle, skoro identičan pad, što znači da sličan udarac može da se doživi u saobraćaju.
Savet koje kacige treba birati pročitajte u nastavku priče ovde.
Tekst: Jovan Ristić, test-vozač BjBikers magazina
Bonus video: Nesreća sa motociklistom na autoputu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
