14
Mnogi vozači iz inostranstva platili su kaznu za prekoračenje brzine na auto-putevima u Srbiji, pre svega zato što nisu znali da se prosečna brzina uopšte meri. Nedostatak znakova obaveštenja navodi na to da je cilj merenja prosečne brzine zapravo punjenje državne kase, a ne bezbednost saobraćaja.
Pre nekoliko dana objavljeno je da će se prosečna brzina na auto-putevima u Srbiji meriti na kraćim deonicama, što će praksu brže vožnje uz pauzu u potpunosti iskoreniti.
Međutim, postoji jedno rešenje o kojem se izgleda i ne razmišlja, a koje bi moglo da smanji broj prekršaja prekoračenja maksimalne brzine. Na auto-putevima u Srbiji ne postoje znakovi koji informišu vozače da se meri prosečna brzina. Postavljanje ovakvih znakova, pogotovo nakon graničnih prelaza na ulasku u Srbiju, obavestilo bi vozače da se na auto-putevima u našoj zemlji meri prosečna brzina, a verujemo da bi mnogi od njih nakon tog saznanja vozili u skladu sa propisima.
Merenje prosečne brzine nije srpski izum, ali je praksa kod nas dosta drugačija nego u evropskim zemljama. Primera radi, u Italiji postoje kamere na stubovima, na kojima se nalazi i znak da od te tačke počinje merenje prosečne brzine. U ovoj zemlji se prosečna brzina meri na kraćim deonicama koje su obeležene kao mesta gde se dešava veći broj saobraćajnih nesreća, a sve deonice obeležene su i saobraćajnim znakovima koji informišu vozača da se meri prosečna brzina.
U Velikoj Britaniji, prosečna brzina se meri uglavnom u zonama radova na putu. Uz znak ograničenja brzine, postavljeno je i obaveštenje o merenju prosečne brzine, pa tako vozači znaju kada treba da voze sa dodatnom dozom opreznosti.
U Srbiji je situacija sasvim drugačija. Javnost u našoj zemlji je dobro obaveštena, pa većina vozača poštuje ograničenje jer su svesni činjenice da bi nešto brža vožnja na auto-putu značila i koverat od MUP-a. Sa druge strane, veliki broj vozača iz inostranstva koji prolaze kroz našu zemlju u tranzitu, uopšte nije svestan činjenice da se u našoj zemlji meri prosečna brzina.
Strani državljani najčešće plaćaju kazne za prekoračenje brzine, jer uprkos tome što znaju da je ograničenje 130 km/h, računaju da ih neće „uhvatiti“, ili da će usporiti tamo gde vide kameru/radar. Kada bi znali da se meri prosečna brzina, do ovih situacija ne bi dolazilo, što bi povećalo bezbednost u saobraćaju.
Foto:TANJUG/ OMK MUP REPUBLIKE SRBIJENepostojanje istih navodi nas na to da je cilj ove akcije zapravo punjenje državne kase, iz džepova pre svega stranih državljana, a ne bezbednost saobraćaja. Postavljanje znakova na svim auto-putevima u Srbiji koji informišu vozače o merenju prosečne brzine, smanjilo bi broj prekršaja i učinilo naše puteve sigurnijim.
Sve u svemu, sistem merenja prosečne brzine koji finansiranje državnog aparata postavlja kao prioritet ispred bezbednosti saobraćaja baš i nema smisla. Ipak, treba napomenuti da od uvođenja ovog sistema sve veći broj vozača, a najviše onih iz Srbije, poštuje ograničenje brzine na auto-putu.
Saobraćaj jeste bezbedniji, ali kako bi dodatno smanjili broj bahatih vozača na auto-putevima, potrebno ih je informisati da će za brzu vožnju biti i kažnjeni.
Bonus video: Za sve one koji se spremaju da krenu na put automobilom
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook Twitter Instagram
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
