Ovde ćemo se skoncentrisati na kočione diskove, kako se održavaju i šta pokušavaju da vam kažu kada vibriraju, grebu i cvile. Čuvajte diskove tako što ćete ih slušati. Znajte da ako sa vrućim kočnicama prođete kroz baru (vodu) gotovo sigurno ćete prouzrokovati krivljenje diskova.
Bitno je znati i kako se ovi diskovi održavaju i šta podrazumeva njihova obrada i o čemu tu treba voditi računa. Ukazaćemo i na neke pojave na njima koje treba, odnosno ne treba da vas zabrinu. Naravno, jedan od glavnih delova teksta biće i dešifrovanje zvukova koji dopiru iz točkova a koji će vam pomoći u tome da sami ustanovite potencijalni problem sa kočnicama.
Ove savete možete koristiti i pri kupovini polovnog vozila kako biste na vreme proverili da li je sa disk-kočnicama sve u redu.
Kočioni diskovi su tokom godina doživeli veliki broj unapređenja. Počevši od sastava materijala od kojeg se prave sve do izmena na konstrukciji samog diska. U suštini, grubo ih možemo podeliti na standardne diskove od punog materijala i samoventilirajuće. Naravno, tu je još nekoliko raznih egzotičnih varijanti koje se ređe koriste, ali hajmo odmah da upozorimo na to šta znače određeni zvukovi, a potom pročitajte o vrstama diskova.
Škripa, grebanje, vibriranje…
Ovo su samo neke pojave koje se vozači mogu primetiti u toku vožnje i u skladu sa tim reagovati. Međutim, šta znače ove poruke tumačimo u ovom delu teksta. U skladu sa savetima i vi reagujte opa što pre uklonite problem, jer kočnice moraju da rade besprekorno i tu nema mesta odlaganja, tipa, sutra ću…
ZVUK GREBANJA PRI KOČENJU: Uzroka može biti više, od iskrivljenog ili potrošenog diska, pogrešno postavljene pločice, problema sa kočionim kleštom… Proverite u servisu.
ZVUK CVILJENJA PRI KOČENJU: Najčešće bude reč o istrošenim pločicama pa se čuje cviljenje metala o metal, odnosno o kočioni disk. Zamenite pločice.
VIBRACIJE PRI KOČENJU: Ovde je najčešće reč o oštećenom disku koji je ili kriv ili istrošen. Provera u servisu obavezna.
PRI KOČENJU VOZILO VUČE U JEDNU STRANU UZ GREBANJE I VIBRACIJE: Provera u servisu obavezna! Ovo se dešava kada se pločice ne troše ravnomerno, što se dešava ukoliko nisu bile dobro montirane. Još jedan razlog može biti i iskrivljen kočioni disk.
SLABIJE KOČENJE UZ GREBANJE I VIBRACIJE: Zamena pločica obavezna. Ovo se dešava kada se zbog loše montaže pločice troše sa zadnje strane, što uzrokuje ubrzano trošenje i pločica i diska.
GREBANJE I JAKE VIBRACIJE: Zamena pločica i provera diska obavezna. Ovo se najčešće dešava kada je disk iskrivljen ili ako je pločica nejednaka.
PRETERANO GREJANJE DISKOVA: Ovo se dešava kada kočiona klješta ne rade dobro i ostanu zaglavljena iako je vozač popustio papučicu kočnice. Obavezna poseta servisu.
Koje vrste diskova su najčešće u upotrebi:
Standardni diskovi
Ovo su klasični, ispunjeni diskovi ravne površine kakvi gotovo svi imamo na našim automobilima. U odnosu na diskove sa izbušenom i izrezbarenom površinom. Mana im je što se usled intenzivnog kočenja brzo pregreju usled čega dolazi do značajnog slabljenja kočione sile. Pregrejani diskovi skloni su krivljenju, a to se naročito odnosi na one napravljene od materijala slabijeg kvaliteta. Takođe, kada su diskovi pregrejani, vrlo lako se mogu iskriviti ako sa takvim prođete kroz vodu (baru), pa povedite računa.
Samoventilirajući diskovi
Za razliku od klasičnih koji se sastoje iz jedne metalne ploče, samoventilirajući diskovi su sendvič konstrukcije. Između spoljnih ploča koje su u kontaktu sa kočionim pločicama nalazi se sistem rebara ili lopatica. Kako se disk okreće, kroz lopatice cirkuliše vazduh koji uklanja višak toplote sa površine diska i sprečava pregrevanje. Ovakvi diskovi koriste se na težim i snažnijim automobilima. Za ekstremne uslove primenjuje se još jedan recept – bušenje rupa na površini diska. Na ovaj način se povećava površina preko koje se prenosi toplota i dodatno olakšava hlađenje, ali i efikasnije uklanjaju nečistoće od kočionih pločica. Loša strana bušenih diskova je to što su skloni pucanju usled manje površinske čvrstoće uzrokovane brojnim rupama, doduše u ekstremnim situacijama.
Postoje i tzv. ožlebljeni diskovi čija je površina prekrivena dijagonalnim žljebovima. Ponašaju slično rupama pomažući u prenosu toplote čime se olakšava hlađenje diskova. Ipak, glavna uloga žljebova je da sa površine diska izbace tečnost (vodu), blato i kočionu prašinu kako ne bi ometali efekat kočenja. Ovakvi diskovi se gotovo isključivo koriste na sportskim automobilima.
Keramički (kompozitni) diskovi
Vrhunac tehnologije izrade kočionih diskova predstavljaju kompozitni diskovi napravljeni od keramike ojačani ugljeničnim vlaknima. Osnova karakteristika ovakvih diskova je izuzetno velika otpornost na pregrevanje, a tu su i visoka čvrstoća kočione površine pa samim tim i dug vek trajanja kao i otpornost na koroziju, i naravno, težina koja je značajno manja u odnosu na klasične diskove. Sa druge strane tu je veoma visoka cena koja praktično uslovljava da se ovakvi diskovi koriste kod vrhunskih sportskih automobila.
Održavanje diskova
U zavisnosti od toga koje diskove imate na svom vozilu, postoje i različiti načini održavanja. Rđa koja se stvara na njima u većini slučajeva ne treba da vas brine, jer je ona samo površinska i najčešće se ukloni posle samo par kočenja. Takođe, ona se često javlja kada automobil stoji neko vreme koje čak i ne mora da bude toliko dugo. Kako bilo, diskovi se održavaju tako što ih s vremena na vreme treba pregledati i, kako smo pisali u posebnom delu teksta, potrebno je da obratite posebnu pažnju ukoliko cvile, grebu ili vibriraju i posetite servis. Kad su diskovi oštećeni često se obavlja obrada. Ali, ovde morate voditi računa jer zavisno od oštećenja i minimalne dozvoljene debljine diska (postoji mera za svaki disk), nekada se ne može obraditi već se mora zameniti novim.
Disk se obrađuje tako što na strugu i nožem se uklanjaju sve neravnine do ravne površine, vodeći se računa da se poštuje granica istrošenosti diska. Posle toga treba staviti nove pločice.
Bonus video: Bili smo na sajmu u Minhenu, pogledajte kako će izgledati kočnice budućnosti
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar