Na pitanje da li ste vi možda taj vozač, niko živi sa ovih prostora ne bi dao iskren odgovor i priznao da jeste. Daleko bilo, pa mi smo svi ovde perfektni vozači. A to što kad padne kiša ceo saobraćaj stane, to se ne računa, jer za to je kriv uvek neko drugi – a pogotovo onaj ispred što se vuče. Evo nekoliko najčešćih razloga presporog odvijanja saobraćaja po kiši, ali i saveta kako možemo da poboljšamo stvari.
Gužvi u saobraćaju nam je preko glave i po lepom danu. Ali, kada padne kiša kao da se desi masovna amneznija vozača, pa počnu da se ponašaju kao da nikada pre nisu vozili. Sasvim je u redu prilagoditi brzinu kretanja uslovima na putu, ali to ne znači da treba da se zaustavimo u mestu.
Razlozi sporog odvijanja saobaraćaja po kiši su brojni, od nesavesanih, sebičnih i besnih vozača, do onih koji se ni po lepom danu ne snalaze za volanom. Ponajmanje ima veze sa opreznijim ponašanjem.
I, eto nas tokom kišnog dana u gradskoj vrevi stojimo u koloni koja ne mrda. Zašto je to tako? Evo nekoliko razloga: Ljudi ne vide po kiši, zamaglila im stakla. Ne mogu da krenu sa semafora, jer je mokro, a gume “ćelave”. Upali su u rupu punu vode. Neko nije dao migavac i došlo je do naglog kočenja. Uplašili su se. Sebični su. Nisu držali rastojanje i “čuknuli” su vozilo ispred. Parkiraju se i ne ide im. A najviše od svega su nervozni jer – već kasne.
Hajde da ne budemo jedni od takvih i da navedene uzroke eliminišemo, jer to možemo.
Dozvolite da saobraćaj teče, ne budite baksuz
Da biste se manje nervirali, krenute ranije od kuće. Da, teško je, ali vredeće. Kada kasnimo mnogo smo ljuti i tada se uvek pred nama “nekim čudom” stvori kamion-mešalica, đubretari koji prazne kante, najsporiji pešak na svetu na pešačkom prelazu, i da – tada su po pravilu sva svetla na semaforima crvena.
I, naravno, tada ne propuštamo druga vozila kada treba, jer pobogu, mi kasnimo, a tako samo dodatno utičemo na zagušenje u saobraćaju.
Sa druge strane, kada imamo vremena sve teče kao pesma: zeleni talas je tu, lako nađemo parking, a istovremeno smo smireni i postajemo oni ok vozači koji propuštaju druge. A to je i te kako poželjno jer tako saobraćaj teče.
Brzina, kočenje, vožnja u braniku
Brzinu prilagodite da ne biste morali naglo da kočite po mokrom kada je put kočenja neuporedivo duži nego po suvom. Obavezno držite veće rastojanje od vozila ispred, pa makar po cenu da vam se neko “ubaci”, napravite rastojanje opet. Nemoguće je zaustaviti se čak i kad vozimo 30 na sat ako neko ispred naglo stane. Ovako se čuvate od „čukanja“, kao i od lančanih sudara koji su najčešći po kiši i magli, ali i od udara u rupe, jer će te ih videti.
Gume i akvaplaning
Nemojte voziti ako su vam gume “ćelave”, nikad. Šara na gumi ima zadatak da odvodi vodu sa gazećeg sloja kako bi se ostvario kontakt sa podlogom, odnosno da biste mogli da upravljate vozilom. Ako je šara plitka, voda se ne odvodi i gume lako izgube kontakt, a vi kontrolu nad vozilom.
Takođe, iako su vam gume dobre, akvaplaning vas neće zaobići kada vozite prebrzo.
Ukoliko do akvaplaninga dođe, pustite gas i volan držite čvrsto u pravcu kretanja.
Pri puštanju gasa, vozilo usporava i težina se u tom trenutku prebacuje napred, pa gume ostvaruju kontakt sa podlogom, što vama vraća upravljivost.
Zato je važno da ne manevrišete volanom levo-desno, jer kada se uspostavi kontakt sa tlom, važno je da budete u pravom smeru na putu.
Održavajte automobil i pazite na rupe
Najvažnije je da vam automobil bude ispravan, da ga održavate redovno i nećete imati problem sa iznenadnim kvarovima po kišnom danu u koloni, sa zamagljenim staklima usled prodora vlage, sa gumama koje proklizavaju. Kada je vozilo redovno održavano vaše je da po kiši vozite opreznije, sa većim rastojanjem i da pazite na rupe pune vode jer mogu biti mnogo dublje nego što mislite. To ne znači da ih naglo izbegavate, već da usporite i sve dobro osmotrite.
Sprečite magljenje stakala
Po kiši je vidljivost ugrožena, a sve postaje još gore ako nam magle stakla. Vrlo je rizično, pogotovo kada treba da se prestrojimo u drugu traku ili kada vozimo u rikverc. Ovaj problem se ne rešava besomučnim brisanjem u toku vožnje.
Kao prvo, treba da ustanovimo zašto magle stakla. Možda ventilacija ne radi kako treba ili je došlo vreme za zamenu filtera kabine, možda vlaga dopire u unutrašnjost vozila. Ovo treba proveriti u servisu.
Za prvu pomoć, koristite klima-uređaj, ali ne recirkulaciju vazduha. Ako nemate klimu, podesite duvanje na najjače i minimalno otvorite prozore. Sva stakla i spolja i iznutra uvek održavajte čistim jer se prljava mnogo brže magle. Koristite namenska hemijska sredstva protiv zamagljivanja. Srećno sa onim narodnim pomaglima, poput mazanja limuna ili alkohola na prozore sa unutrašanje strane – nama nikad nije uspelo.
Ako vam brisači brišu polovično, zamenite metlice. To svako može da obavi sam i da se mnogo manje nervira tokom vožnje, pogotovo kada je jedini deo od celog vetrobrana koji dotrajale metlice ne brišu baš onaj pred očima.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare