0
Često se priča o problemima sa snabdevanjem sirovinama u proizvodnji baterija za električne automobile, a mnogi proizvođači vozila na struju tvrde da litijuma neće biti dovoljno. Ipak, zanimljivo je da se za proizvodnju litijum-jonskih baterija koristi više nikla i kobalta nego litijuma.
Koliko god neke kompanije pokušavaju da pronađu alternativu za skupe i (relativno) retke materijale u baterijama, činjenica je da litijum, nikl i kobalt i dalje dominiraju. Tokom narednih nekoliko godina, sigurno ćemo biti svedoci važnih tehnoloških iskoraka i smanjenju količine tih sirovina u baterijama, ali do tada, proizvođači zavise od njih.
Zbog toga su baterije skupe, a često i ne tako „čiste“, jer se do sirovina često dolazi neekološkim metodama, a i sama hemija baterija nije najzdravija za životnu okolinu, što je problem prilikom njihovog odlaganja.
Prosečna litijum-jonska baterija u električnim automobilima sadrži oko 28,9 kilograma nikla, 7,7 kilograma kobalta i 5,9 kilograma litijuma. Ako se ne recikliraju, ovi materijali idu na otpad. Tu je još i oko 80 kilograma bakra, kao i oko 30 kilograma grafita za ukupnu masu od oko pola tone (za prosečni električni automobil).
Kako piše Revija HAK, iako se predviđa da će litijum-jonska baterija imati manje metala 2030. godine, recikliranje tih materijala će i dalje biti važno kako bi se održao korak sa rastućom globalnom potražnjom za litijum-jonskim baterijama. Alternativa je neka druga tehnologija koja ne koristi ove sirovine, poput natrijum-jonskih baterija koje dolaze iz Kine.
Bonus video: Vozili smo električni Mercedes EQS, model sa najvećom baterijom među serijskim automobilima
