Foto: Promo/Mini

U automobilskoj javnosti već 60 godina Mini Cooper definitno se smatra sinonimom za zabavnu vožnju.

Pogled na istoriju objašnjava zbog čega se imena tradicionalnog britanskog brenda i legendarnog inženjera koji je kreirao sportske autobomible često pominju u istom kontekstu.

Za ljubitelje automobila koji su imali spretne ruke, prostorije u londonskom predgrađu Surbiton sigurno su bile pravi raj. Staro gvožđe na sve strane, automobilski delovi, gume… A usred toga, izvesni Džon Kuper, koji je tamo stvorio osnov za izuzetnu karijeru inženjera trkačkih automobila, odmah po završetku Drugog svetskog rata.

Foto: Promo/Mini

Do današnjih dana, njegovo ime nije samo povezivano sa velikim uspehom Formule 1, već i sa sportskim modelima brenda Mini. Upravo zahvaljujući predanosti Džona Kupera snažnija varijanta modela revolucionarnog malog automobila pojavila se na tržištu samo dve godine pošto je klasični Mini predstavljen 1959. godine.

Mini Cooper je odmah impresionirao svojim snagom i visokom agilnošću. Čak i 60 godina kasnije, imena tradicionalnog britanskog proizvođača automobila i legendarnog inženjera sportskih automobila izuzetno često se pominju u istom kontekstu kad se radi o maksimalnoj zabavi u vožnji i minimalnim spoljnim dimenzijama.

Foto: Promo/Mini

Osnov ove veze je autentičan sportski duh. U Velikoj Britaniji, želja za trkanjem obnovljena je ubrzo posle rata. Širom zemlje obeležavane su staze i održavana su takmičenja. Džon Kuper je imao talenat i ambiciju da ostavi svoj trag na toj sceni.

Bilo mu je samo 23 godine kad je njegov otac Čarls osnovao Automobilsku kompaniju Kuper 1946. godine, koja je ubrzo razvila i sagradila uspešne trkačke automobile Formule 3 i Formule 2. Kuperov inventivni duh kulminirao je konstruisanjem novog trkačkog automobila Formule 1 u kojem motor nije bio ispred vozača, kao što je bilo uobičajeno u to vreme, već iza njega. Prve pobede proslavio je upravo uz taj automobil 1958, 1959. i 1960. godine, a Džek Brabam je na Kuperu čak postao svetski šampion. Time je revolucionarni princip srednjeg motora trajno uspostavljen na trkama za Gran Pri.

Kuperov tim je ostao aktivan u Formuli 1 sve do kraja šezdesetih godina dvadesetog veka, a među najčuvenijim vozačima, pored Džeka Brabama, bili su Stirling Mos, Brus Meklaren i Džošen Rint. Dok su njegovi revolucionarni trkački automobili Formule 1 odavno već deo istorije, uticaj Džona Kupera na sportski doživljaj vožnje u serijski proizvedenim vozilima živi i dan-danas.

Foto: Promo/Mini

Dok je Džon Kuper bio zauzet formulama, inženjer Alek Isigonis razvio je nov mali auto za Britansku motornu korporaciju. Sa spoljnom dužinom od malo više od tri metra, klasični Mini je nudio neverovatno veliki prostor za četiri putnika i njihov prtljag. Isigonis je postavio motor transverzalno napred, sa kutijom menjača direktno ispod. Točkovi su bili postavljeni daleko napolje, a kratki prepusti postigli su ostalo. Sa transverzalno postavljenim četvorocilindarskim motorom i pogonom na prednjim točkovima, klasični Mini je obezbedio osnovu za dizajn malih i kompaktnih automobila koja je bila potpuno nova u to vreme i u upotrebi je i danas.

Klasični Mini imao je motor od 34 konjske snage, ali je bio lak i ispoljavao je upečatljivo agilne performanse prilikom skretanja, sa širokim osovinskim razmakom i torziono krutom karoserijom. Dok je Isigonis prevashodno imao na umu jeftino i ekonomično vozilo za svakoga, Džon Kuper je odmah prepoznao sportski potencijal klasičnog Minija. Dva domišljata inženjera su se već sretala na zajedničkim trkačkim aktivnostima, a kasnije su uspostavili poslovne odnose i razvili duboko prijateljstvo.

Bilo je potrebno mnogo ubeđivanja da bi se formirao sportski temperament klasičnog Minija. Sa blagoslovom menadžmenta BMC-a, Džon Kuper je najpre kreirao malu seriju od 1.000 vozila, čiji je modifikovani motor, sa proširenom zapreminom do malo manje od jednog litra, generisao 55 konjskih snaga, što je bilo dovoljno za najveću brzinu od 135 km/h. Kuper je ujedno obezbedio kutiju menjača sa bližim raciom, bolje vođenom polugom menjača, kočione diskove na prednjim točkovima i širim gumama. Pored toga, krov je imao kontrastnu boju dok je enterijer bio u dva tona. Tako je prvi Mini Cooper dospeo na tržište u septembru 1961. godine.

Reakcije su bile euforične i ostavile su samo jednu želju neuslišenu: još više snage. Kuper i Isigonis, koji su se uverili u sportski talenat klasičnog Minija, povećali su zapreminu motora na 1071 kubni centimetar. To je povećalo izlaznu snagu na 70 konjskih snaga. Tehnologija šasije donela je još jedan važan podstrek sportskoj karijeri klasičnog Minija: Isigonis je postavio put za nove oblasti u upravljanju i ogibljenju točkova, postavivši time temelj za osećaj karting vožnje čuven i dan-danas. Homokinetički univerzalni zglobovi smanjili su uticaj pogona na upravljanje, pod-ram za koji su zadnji točkovi takođe bili pričvršćeni, gumeno ogibljenje i mali teleskopski amortizeri obezbedili su fino reagovanje i progresivni rad opruga.

Foto: Promo

Mini Cooper je odmah bio uspešan na trkalištima i reli stazama. Postao je legenda posle pojavljivanja na Reliju u Monte Karlu. Godine 1963, Finac Rauno Altonen postigao je pobedu u prvoj klasi. Pored trofeja, Mini Cooper je sticao sve veću i veću popularnost iz godine u godinu od svog pojavljivanja. Njegov uspeh na takmičenju sa mnogo većim i snažnijim protivnicima učinio ga je miljenikom javnog mnenja. Slavni uspesi bile su pobede koje je postigao Mini Cooper S na Reliju u Monte Karlu 1964, 1965. i 1967. godine. Mini Cooper je animirao svoje poklonike od 1961. do 1971. i za to vreme designacija njegovog modela postala je sinonim za strasnu zabavu u vožnji.

Foto: Promo

Ime Džon Kuper ostalo je dosledno prisutno među poklonicima klasičnog Minija. Kompleti za podešavanje koje je Kuper razvio za serijska vozila Mini naišli su na veliku potražnju u sedamdesetim i osamdesetim godinama dvadesetog veka.

U devedesetim, Mini Cooper se vratio u ponudu modela. Četvorocilindarski motor od 1,3 litra imao je prvobitnih 61 konjskih snaga sada je radio pod kratkom haubom. Tako su vozači još jednom osvajali lakat-krivine i serpentine u agilnom i sportskom Mini Cooperu. Ova verzija sa 63 konjske snage pravljena je do jeseni 2000 godine. Naslednik je tada već bio spreman za uzlet.

BMW je preuzeo Rover Grupu početkom 1994. i time otvorio sasvim nove perspektive za MINI brend. Na Međunarodnom sajmu automobila (IAA) u Frankfurtu 1997, predstavljena je studija modela MINI Cooper, koja je nudila mogućnost nove edicije jedinstvenog britanskog malog automobila. Kao moderna interpretacija tradicionalnog koncepta vozila, ona je kombinovala klasične vrednosti prethodnika sa zahtevima modernog automobila na pragu 21. veka. Tako je 2001. godine novi MINI ugledao ulična svetla širom sveta.

Foto: Promo

Novi MINI je bio veći, više šik, živopisniji i tehnički ažuriran. Prenosio je tipičan osećaj kartinga klasičnog Minija u moderno doba. Istovremeno, MINI proizveden u Oksfordu, u Engleskoj, predstavio se kao prvo premijum vozilo u segmentu malih automobila. Za razliku od klasičnog, MINI Cooper je sada bio odmah deo početne postavke. Sa maksimalnom izlaznom snagom od 85 kW/115 ks, bio je dostojan svog imena. Dizajn motora i šasije odmah je formirao harmonični savez za maksimalno zadovoljstvo u vožnji.

Četvorocilindarski motor, još jednom transverzalno postavljen napred, sada je imao zapreminu od 1,6 litara. Njegova snaga omogućila je da MINI Cooper 100 km/h postiže za 9,2 sekunde i razvija najveću brzinu od 197 km/h. Tehnologija šasije visokog kvaliteta modela MINI Cooper obuhvatala je Makferson podupirače na prednjoj osovini, osovinska okna jednake dužine i multi-link zadnju osovinu jedinstvenu u segmentu malog automobila, kočione diskove na sva četiri točka kao i DSC (Dinamična kontrola stabilnosti) sistem stabilne vožnje.

Želja za još većom snagom takođe je ispunjena kada se pojavio moderni MINI. MINI Cooper S sa 120 kW/163 ks ugledao je svetlost dana već ujesen 2001. godine.

U novembru 2006, nova edicija modernog MINI automobila bila je lansirana sa evolutivnim razvojem dizajna i fundamentalnom tehničkom preradom. „Od Originala do Originala“, Vizuelni izgled MINI automobila, koji je ocenjen najvišim ocenama, bio je prerađen u mnogo pojedinosti, koje su još jasnije naglašavale sportske vrline kompaktnog zaobljenog vozila. MINI Cooper sa 88 kW/120 ks i MINI Cooper S sa 128 kW/175 ks bili su impresivni sa svojim pojačanim performansama, a značajno je umanjena potrošnja goriva i emisije. Dve godine kasnije, sportske karakteristike Mini Coopera mogle su se takođe doživeti prvi put sa veoma efikasnim dizel motorom. Modeli MINI Cooper D (81 kW/110 ks) i Mini Cooper SD (125 kW/170 ks) koji je predstavljen ubrzo zatim, obezbedili su moćan pogon.

U razvoju modernog MINI automobila na prekretnici milenijuma, Majk Kuper je u projekt već doneo znanje prikupljeno u njegovoj porodici. Sin Džona Kupera bio je strasno predan posebno sportskim verzijama MINI automobila. U narednim godinama, veza sa tradicijom postala je još izraženija. Početkom 2007, BMW Grupa pribavila je prava na brend John Cooper Garages, a kao rezultat tog aranžmana, brend John Cooper Works je bio zvanični deo MINI brenda od 2008. godine.

Od tada, ekstremno sportski modeli John Cooper Works predstavljali su maksimalnu snagu i performanse koje se mogu doživeti u MINI automobilu. Čak i u sadašnjoj generaciji modela, MINI Cooper je ovaploćenje zabave u vožnji, koja se sada realizuje u širokom rasponu formi. Sa trocilindarskim benzinskim motorom pod haubom, on sada proizvodi 100 kW/136 ks.

Pored toga, ime Kuper je usidreno u čitavom rasponu sadašnjeg programa modela. Prvi sasvim električni model brenda zove se MINI Cooper SE (kombinovana potrošnja energije: 17,6 – 15,2 kWh/100 km prema WLTP; kombinovane CO2 emisije: 0 g/km).

Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Sa elektromotorom od 135 kW/184 ks, on kombinuje održivu mobilnost sa karakterističnim zadovoljstvom u vožnji, ekspresivnim dizajnom i vrhunskim kvalitetom. S druge strane spektra je novi MINI John Cooper Works GP (kombinovana potrošnja goriva: 7,3 l/100 km; kombinovane emisije CO2: 167 g/km prema WLTP).

Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Pokreće ga četvorocilindarski turbo motor od 225 kW/306 ks, što ga čini najbržim MINI automobilom koji je ikada registrovan za drumsku vožnju. Bilo da je lokalno lišen emisija u svakodnevnom urbanom saobraćaju ili ima neodoljiv poriv da se stušti trkačkom stazom: svaki MINI sa imenom Kuper u oznaci modela nosi jedinstveni britanski sportski duh asocijacije koja je postojala 60 godina.

Kako se električni Mini pokazao na testu portala Nova.rs pročitajte ovde.

Bonus video: Pogledajte 2. epizodu auto emisije „Vožnja sa Tinom i Nebojšom“

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare